Sveti Trifun je živeo u 3. veku nove ere u Maloj Aziji. Legenda kaže da je imao čudotvorni dar lečenja i da je njime uspeo da “od zlog duha” izleči ćerku rimskog cara Gordija. Bogate carske darove Trifun je razdelio siromašnima i do kraja života živeo kao skromni čuvar gusaka.

Kada je na rimski presto došao car Dekije, Sveti Trifun je mnogo postradao, ali je sva ta mučenja rado podnosio govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam u ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!“. . . Mučitelji su ga osudili i 250. godine ubili.

Svetog Trifuna u Srbiji najviše obeležavaju vinogradari jer se veruje da će im on zaštititi vinovu lozu od svih insekata i bolesti. Zapisi o ovome pronalaze se još u 16. veku što govori o dugotrajnosti ove tradicije u našoj zemlji.

Zarizoj vinom zalije čokot

         Naši vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.

Zbog svoje čvrstine, upornosti i istrajnosti u odbrani vere, Sveti Trifun je i izabran za zaštitnika vinogradara koji Trifunove muke poistovećuju sa svojim radom i svojom mukom.

Naime, vinogradari osam meseci godišnje služe čokotu, ne gubeći veru i nadu da će ga sačuvati od bolesti i prirodnih nepogoda i da će njihov trud uroditi bogatom berbom i dobrim vinom. Zato postoji verovanje da Sveti Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina.

U mnogim vinogradarskim krajevima Svetog Trifuna slave i oni kojima on nije krsna slava, ponegde i zajedno, pa se na gradski ili seoski trg donosi loza koja se zaliva vinom i priređuje se zajednička gozba. Domaćin ili podrumar se svake godine menja, a trpeza bi trebalo da bude što mrsnija i što raznovrsnija.

Čuvar njiva, bašti i vinograda

         Sveti Trifun slavi se kao krsna slava, a naročito među gostioničarima. Stari običaj kaže da kafedžije, ako žele da im posao dobro ide i naredne godine, danas nijednom gostu ne bi trebalo da naplate vino.

Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši na njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja.

Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i „zaklinanije svjatago mučenika Trifuna“.

Na svetog Trifuna počinje sečka (februar), naravno po starom kalendaru, za koju seljaci na Kosovu kažu: „Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu bere“. Sečka je, opet rekla: „Da nemam strah od moje starije sestre zime, grane bi od ognja vrelo s jedne strane, a ja bi’ ga s druge strane smrzla“ – toliko u februaru može biti hladno.

Ako pada kiša – rodiće šljiva

         Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva, a ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna.

Sneg može da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo: „Zatrpaj Tripo, zaspi Simo“! (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara). Oni koji ne izgovore ove reči na današnji dan, prema narodnom verovanju, neće imati rodne njive.

U selima Šumadije slave se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.

Na današnji dan mu baš zato nikako ne bi trebalo zaboraviti – upaliti sveću.

Veruje se i da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Po nekim shvatanjima ovim danom počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav kod ljudi.

Na ovaj  dan je ženama od davnina bilo zabranjeno da rade poljske i kućne poslove. Ono što je specifično za taj dan jeste da su žene nasađivale guske. Osim toga, na taj dan su kokale kokice, sa ciljem da guščija jaja lako popucaju, kao što se kokaju kokice. U našem narodu kaže se: ‘Sveti Triva guske nasađiva“.

Molitva Svetom Trifunu

„O, sveti mučeniče Hristov Trifune,

koji pružaš hitnu pomoć svima koji ti pribegnu!

Čuj roba (ime) kako ti se moli!

Sada i svaki čas, molite se za nas,

koji poštujemo vašu uspomenu,

nedostojni grešnici, kod Prestola Gospodnjeg.

Ti si, svetitelju Gospodnji, zablistao velikim čudesima,

isceljujući sve koji su ti se s verom obraćali.

Zalagali ste se za sve koji su bili u tuzi.

Obraćao si se Gospodu sa molitvama da se zauzme za svakoga

ko spomene tvoje ime, u svim nevoljama i tugama.

Izbaviti se od svakog ljudskog zla.

I kao što si kćer kraljevu u Rimu-gradu izlečio od đavola

koji ju je mučio, tako i mene zaštiti od zle klevete,

nesreće, bolesti, zloga, smicalica neprijateljskih.

Molite Gospoda za mene.

Budi pomoćnik u mojim poslovima.

Oteraj zle i zle duhove od mene.

Zamolite Gospoda za radost za mene,

slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha. Amen!“

Tri dana slavlja

Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme, kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.