Globalne cene hrane blago su pale u decembru, jer su se međunarodne kotacije biljnih ulja i šećera znatno povukle sa visokih nivoa, ali to i nije baš neka uteha, jer je hrana u svetu poskupela prošle godine više od 28 procenata na godišnjem nivou, prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO).
Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, iznosio je u decembru u proseku 133,7 poena, spustivši se za 0,9 odsto u odnosu na novembar, ali je u odnosu na decembar 2020. godine viši za 23,1 odsto.
Indeks prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje. Samo su mlečni proizvodi poskupeli u decembru na mesečnom nivou.
Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici agencije UN sa sedištem u Rimu, indeks cena hrane za celu 2021. godinu iznosio je u proseku 125,7 poena, što je za čak 28,1 odsto više nego prethodne godine.
„Mada visoke cene hrane obično daju podsticaj povećanju proizvodnje, veliki troškovi inputa, tekuća globalna pandemija i sve neizvesniji klimatski uslovi ostavljaju malo prostora za optimizam u pogledu povratka na stabilnije tržišne uslove u 2022“, kaže viši ekonomista u FAO, Abdolreza Abasijan.
Što se tiče kretnja cena u decembru, žitarice su pojeftinile za 0,6 posto u odnosu na novembar, usled pada izvoznih kotacija pšenice zbog bolje ponude nakon žetve na južnoj hemisferi. Pojeftinjenje pšenice je više nego nadoknadilo rast cene kukuruza, izazvan snažnom tražnjom i zabrinutošću zbog dugotrajne suše u Brazilu.
Međutim, cene žitarica su prošle godine u proseku porasle za 27,2 procenta, dostižući najviši nivo od 2012. godine, pri čemu je kukuruz skočio za 44,1 odsto, pšenica za 31,3 posto, a pirinač za 4,0 odsto.
Cene biljnih ulja su u poslednjem lanjskom mesecu pale za 3,3 procenta, jer su potonule kotacije palminog i suncokretovog ulja usled smanjene globalne uvozne potražnje, pod uticajem zabrinutosti u pogledu rastućeg broja slučajeva kovida-19. Ipak, cene biljnih ulja su tokom 2021. godine dostigle najviši nivo u istoriji, uzletevši za 65,8 posto u odnosu na 2020. godinu.
U decembru su na mesečnom nivou pale i cene šećera za 3,1 procenat, na najniži nivo u poslednjih pet meseci, što FAO takođe pripisuje zabrinutosti povodom uticaja omikron soja kovida na globalnu potražnju, slabljenju brazilske valute reala i nižim cenama etanola. Na godišnjem nivou, pak, cene šećera su lani porasle za 29,8 odsto na najviši nivo od 2016. godine.
Kotacije mesa su u decembru uglavnom ostale stabilne, ali su tokom 2021. godine zabeležile rast od 12,7 procenata u odnosu na pretodu godinu.
Na globalnom tržištu su u decembru jedino poskupeli mleko i mlečni proizvodi za 1,8 odsto u odnosu na novembar, pošto je manja proizvodnja mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji podstakla rast cena putera i mleka u prahu, dok su cene sira neznatno skliznule. Cene mleka su prošle godine u proseku bile za 16,9 odsto više nego 2020.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
