Svetske cene prehrambenih proizvoda blago su se spustile u aprilu sa rekordnog nivoa prethodnog meseca, vođene skromnim padom cena biljnih ulja i žitarica, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Indeks globalnih cena hrane, koji izračunava FAO, iznosio je u aprilu u proseku 158,5 poena, što je pad od 0,8 odsto u odnosu na najviši nivo zabeležen u martu, navodi se u izveštaju objavljenom na veb sajtu ove agencije UN sa sedištem u Rimu.
FAO je revidirao naviše martovski indeks cena hrane na 159,7 poena sa prvobitno objavljenih 159,3 boda.
Ipak, globalne cene hrane u korpi pet prehrambenih proizvoda čije mesečne promene prati FAO, i dalje su za 29,8 odsto više nego u aprilu 2021.
Cene biljnih ulja su u aprilu pojeftinile na svetskim tržištima za 5,7 odsto, čime je neutralisana skoro trećina njihovog rasta registrovanog u martu, jer je ograničenje tražnje gurnulo cene palminog, suncokretovog i sojinog ulja naniže.
Neizvesnost u pogledu raspoloživog izvoza iz Indonezije, vodećeg svetskog izvoznika palminog ulja, bila je ograničavajući faktor za jači pad globalnih cena ove sitovine.
„Mali pad cena je dobrodošlo olakšanje, posebno za zemlje sa niskim prihodima koje se bore s manjkom hrane, ali su cene i dalje blizu nedavnih najviših nivoa, što odražava uporno napregnutu tržišnu situaciju s ponudom i potražnjom i predstavlja izazov za globalnu prehrambenu sigurnost za najugroženije“, naveo je glavni ekonomista u FAO Maksimo Torero Kulen.
Globalne cene žitarica su prošlog meseca skliznule za 0,7 procentnih poena, čemu je najviše doprineo pad svetskih cena kukuruza od 3,0 odsto.
Međunarodne kotacije pšenice su, pod snažnim uticajem kontinuirane blokade luka u Ukrajini i zabrinutosti oko stanja useva u Sjedinjenim Američkim Državama, porasle za 0,2 odsto, a njihov jači porast ublažen je većim isporukama iz Indije i izvozom iz Ruske Federacije nego što se očekivalo.
Pirinač je na globalnom tržištu u aprilu bio za 2,3 odsto skuplji u odnosu na mart, zbog snažne potražnje iz Kine i sa Bliskog istoka.
Cena šećera je takođe zabeležila rast za 3,3 odsto, podstaknuta poskupljenjem etanola i zabrinutošću zbog kašnjenja početka žetve 2022. u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera.
Svetske cena mesa su ojačale u aprilu za 2,2 procenta na mesečnom nivou, dostižući nov rekord, pošto su porasle kotacije živinskog i goveđeg mesa. Na cene živinskog mesa uticao je prekidi izvoza iz Ukrajine i širenje epidemije ptičjeg gripa na severnoj hemisferi. Nasuprot tome, ovčije meso je neznatno pojeftinilo.
Što se tiče mlečnih proizvoda, njihove cene su u proseku porasle za 0,9 procenata, zbog konstantno nedovoljne globalne ponude, pošto je proizvodnja mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji nastavila da se kreće ispod uobičajenih sezonskih nivoa. Najviše su skočile svetske cene putera, pod uticajem rasta tražnje povezanog sa aktulenom nestašicom suncokretovog ulja i margarina.
U posebnom izveštaju o procenama ponude i potražnje žitarica, FAO je neznatno smanjio projekciju svetske proizvodnje pšenice u 2022. godini na 782 miliona tona, sa 784 miliona tona koliko je predviđao prošlog meseca.
Prognoza je snižena zbog procenjenog smanjenja žetvenih površina u Ukrajini od 20 posto i očekivanog pada proizvodnje u Maroku zbog suše u toj severnoafričkoj državi.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
