Na prvi pogled deluje kao običan žuti cvet koji niče gotovo svuda, na livadama, pašnjacima, travnjacima, u dvorištima, pa čak i pored puteva. Ipak, maslačak je mnogo više od ukrasa prolećnih livada. Ova skromna biljka vekovima se koristi u ishrani i narodnoj medicini, a gotovo svaki njen deo ima svoju namenu.

Slađana Radosavljević, vlasnica rasadnika „Teodora“ iz Bariča, objašnjava da se maslačku pripisuju brojna lekovita svojstva, ali i da oko njega postoje različite nedoumice.

– Čula sam da maslačak topi salo, izbacuje otrove iz jetre i obara šećer. Međutim, imam podatak da se primenjuje i kao gorko sredstvo za podsticanje apetita i lučenje žuči. Ako podstiče apetit, onda ne može baš da bude biljka za dijetu – smatra Slađana.

Maslačak se, prema njenim rečima, koristi i kada je reč o metabolizmu, žuči i pročišćavanju organizma.

– Efikasan je kod problema sa žuči i reguliše metabolizam masti. Smatram da reguliše metabolizam, da je dobar za pročišćavanje krvi i da može da bude veoma koristan. Dobar je i za lučenje žuči, tako da je lekovit u svakom slučaju – objašnjava ona.

Posebno ističe i njegov sastav, odnosno prisustvo kalijumovih soli.

– Maslačak ima veliki sadržaj kalijumovih soli, pa samim tim može da bude koristan i kod srčanih oboljenja – navodi ona.

Iako ga mnogi primete tek kada se u proleće pojave karakteristični žuti cvetovi, maslačak ima dugu tradiciju upotrebe. Zanimljivo je i to da se ne koristi samo jedan njegov deo.

– Maslačak je praktično jedan od vesnika proleća. U narodu ima i naziv balamari. Kada je reč o njegovom lekovitom dejstvu, veoma je važno koji deo biljke se koristi, da li koren, list ili cvet. Kompletna biljka koristi se u lekovite svrhe. Koren se koristi, list takođe, dok se cvet ređe upotrebljava – objašnjava naša sagovornica.

Maslačak, međutim, nije rezervisan samo za čajeve i druge preparate. Njegov list može da završi i na trpezi.

– List se vrlo često koristi za salatu. Salata od maslačka je veoma ukusna, kao i svaka klasična salata, i veoma često se koristi.

Posebna priča je cvet, od kojeg se tradicionalno pravi takozvani med od maslačka.

– Vrlo često se od cveta pravi med. Zapravo, taj med se pravi gotovo kao slatko, od maslačka – kaže ona.

A kada je reč o rasprostranjenosti, maslačak je jedna od biljaka koje gotovo da ne poznaju granice. Može se pronaći u različitim krajevima Srbije, bez obzira na nadmorsku visinu i tip terena.

– Maslačak je izuzetno rasprostranjen. Ima ga kako u ravničarskim delovima, tako i u visokim planinskim predelima. Raste na livadama, pašnjacima, u dvorištima i travnjacima, pored puteva. To je veoma nezahtevna biljka kada je reč o staništu. Može da raste i na senovitom i na sunčanom mestu, kao i na tvrđem ili rastresitijem zemljištu.

Upravo zbog toga, maslačak se teško može posmatrati kao klasična baštenska biljka koju je potrebno posebno negovati. On se uglavnom sam širi i opstaje gotovo bez pomoći čoveka.

– Maslačak je zapravo divlja vrsta, jedna od lekovitih biljaka koja se koristi u fitoterapiji. Sam se razmnožava, semenom i rizomima. Bukvalno možete da ga razmnožite na različite načine – ističe Slađana.

I možda upravo u tome leži njegova najveća posebnost, biljka koju mnogi pokušavaju da uklone iz dvorišta zapravo je jedna od najrasprostranjenijih i najupotrebljavanijih samoniklih biljaka.

– Maslačak je veoma cenjen u fitoterapiji. Zovu ga i eliksir života i medicinsko čudo. To je biljka kod koje je praktično svaki njen deo lekovit, od korena, preko lista, do cveta. Svaki deo može da se koristi ili u lekovite svrhe ili u ishrani – zaključuje Slađana Radosavljević.

Dijana Maksimović