Hleb je više od namirnice. Ponekad se olako shvata njegov značaj, ali on kazuje priču o nadanjima, strepnjama i razmišljanjima. Da je tako govore i obredni hlebovi, koji prate životne cikluse, godišnja doba, uz njih se slave rođenja, proševine, svadbe i praznici kao što je Božić. Simbol Božića je česnica. Njoj prethodi badnjačica, u nekim krajevima mesi se i hleb za životinje. Sedam dana kasnije, na Mali Božić, na stolu je vasilica.
Badnjačica
Na Badnji dan u većini domaćinstava mesi se posna pogača- badnjačica. Ona se prva postavlja na posnu trpezu, a oko nje se ređaju suvo voće, bombone, kocke šećera, grančice bosiljka. Što više plodova oko nje, to će godina biti rodnija i bogatija.
Česnica
Česnica se mesi rano ujutru na Božić. Ona je sadržama u molitvi „ daj nam hleb naš nasušni danas“. Česnicu lome svi ukućani nad punom trpezom pred podne, dok dan napreduje. Pre ručka se porodica okuplja i pogača se vrti tri puta u krug. Po narodnom verovanju ovaj hleb donosi blagostanje, zdravlje i sigurnost. U testo se stavljalju pasulj, kukuruz, grančice drena, bosiljka ili badnjaka, kako bi svi bili zdravi, godina rodna, a hrane dovoljno.
Česnica je ime dobila po rečima „čest“, ili deo, jer se lomi na delove i svakom pripada parče. Ovaj hleb podseća i na noć kada su mudraci došli na poklonjenje tek rođenom Isusu Hristu. Marija im je ponudila hleb, pa otuda i običaj da se za Božić mesi česnica.
Danas je običaj da se u česnicu stavlja novčić. Veruje se da će onom ko ga pronađe doneti blagostanje, ali para predstavlja i želju onog ko je pronađe da pomogne drugom u nevolji.
Zakončići
Za Božić se mese i hlebovi namenjeni stoci, njivi, poljoprivrednim alatima. Nazvani su zakončići.
„Mesili su se hlebovi namenjeni vinogradu, volovima, kvočkama s pilićima. Pogača „njiva“ namenjena zemlji i usevima, a „makaze“ su hleb za ovce. Hleb sa četiri kružića namenjen je kravama, a šupalj konjima. Ujutru na Božić domaćin je odlazio u štalu i životinjama nosio hleb. Polovinu je davao stoci, a drugu ukućanima da pojedu. To je običaj koji i danas živi u pojedinim krajevima“, kaže Violeta Cvetanoska, etnolog i kustos Narodnog muzeja u Kraljevu.
Vasilica
Na Mali Božić ili prvi dan Nove godine, mesi se kolač sličan česnici, koji je nazvan vasilicom, po Svetom Vasiliju.
„Kolač se ukrašava sa pupoljkom šljive ili jabuke. Šara se sa tri drvene grančice zove ili drena, uvezane crvenim koncem, kao simbol Svete Trojice“, dodaje Violeta Cvetanoska, autor izložbe o obrednim hlebovima.
Vasilica ili maslenica može biti slana ili slatka, sa orasima i premazana medom. U nju se ne stavlja novčić.
Tekst i foto: Biljana Nenković
