Sumorni oblaci polako se povlače pred sunčevim zracima, koji lagano zagrevaju još pomalo promrzlu zemlju, isušuju barice, razlistavaju jesenas posejano povrće i vuku životne sokove do vrha svakog letorasta na voćkama i vinovoj lozi… I, eto paorima pune ruke posla. Valja požuriti i stići prirodu, obraditi, pođubriti, posejati, posaditi, nahraniti vredne pčelice ako još nema dovoljno otvorenih cvetića…
Voćnjak
Mart je idealan mesec za podizanje novih zasada, matičnjaka i podloga.
Malinjake i kupinjake koje je zaobišlo jesenje orezivanje sada treba „uvesti u red“. Izbacuju se svi polomljeni i netipični letorasti, a oni kvalitetni vezuju se za žicu da ih prolećni vetrovi ne bi izlomili. Po istom pravilu orezuju se i ribizla, ogrozd i ostalo sitno, jagodasto voće.
Jagode treba orezati. Izbacuju se suvi listovi i oslobađa se mesto za mlade, zdrave, provetrava se prostor oko bokorčića.
Ovo je najpovoljniji mesec za prekalemljivanje i podmlađivanje voćaka. Prekalemljivanje se radi i u slučajevima kada se u zasad želi uneti sorta koja je bolji oprašivač.
Pčelinjak
Već od kraja marta matica počinje da polaže jaja za pčele koje će učestvovati u bagremovoj paši, te je vrlo važno da ih je što više.
Treba obaviti prvu prolećnu zaštitu od varoe.
U košnicama u kojima je saće dotrajalo, valja ga zameniti novim.
Povrtnjak
Čim se zemljište prosuši, treba započeti pripremu parcela, leja, okućnice za novu setvu-sadnju.
U martu počinje setva, ali ne seje se svo povrće istovremeno. Seje se po dekadama. U prvoj dekadi seju se blitva, luk, spanać, grašak, šargarepa, zelena salata, celer i čičoka. U drugoj dekadi, odnosno, u drugoj polovini ovog meseca trebalo bi da se poseju celer, ako već nije posejan početkom meseca, rotkvice, mirođija, peršun, paštrnak. U trećoj dekadi idealno vreme je za setvu kupusa, kelja i kelerabe.
U ovom mesecu seje se rasad za rasađivanje na otvoreno polje. Seju se prokelj, brokoli, karfiol, kupus, krastavci, paradajz, paprika, lubenica, dinja i patlidžan.
Zelenilo
Ovaj mesec je rezervisan za sadnju i orezivanje ruža, orezivanje hortenzije, žive ograde, višegodišnjeg ukrasnog grmlja i negu perena.
Crnogorično grmlje orezuje se veoma malo, potrebno je izbaciti slomljene i bolesne, kao i grane koje smetaju drugim biljkama.
Belogorično grmlje koje cveta u proleće, kao što su forzicija ili žutilovka – Forsythia x intermedia,japanska dunja – Chaenomeles japonica,tamariks – Tamarix terandai drugi, ne orezuje se pre cvetanja.
Travnjak treba ograbiti, može malo grublje, da se razbije pokorica i uništi mahovina, ako je ima.
Stari i zapušteni grmovi podmlađuju se dok biljka miruje, tako što se odrežu sve grane na 5 cm od zemlje. To će podstaći rast novih izdanaka koji će cvetati tek sledećeg leta.
Vinograd
U vinograde treba uneti organsko i mineralno đubrivo i zemljište obraditi.
Čim se ukaže lep dan bez vetra i kiše „majstori“ kreću u vinograd da poprave naslone, zategnu žice…
Lekovito i začinsko bilje
Koji dan posle jagorčevine prispevaju kopriva, maslačak, ljubičica, pirevina, zubača, podbel, repušina, vodopija, vekija bedrenika…
U ovom periodu kora krušine je najlekovitija, pa je treba pažljivo guliti i osušiti.
Mogu se sakupljati i iglice i pupoljci ariša.
Lekoviti sok breze, kao i mlade listove takođe treba prikupiti, osušiti i sačuvati.
Gljive
U listopadnim šumama, ispod opalog lišća vredni i uporni sakupljači mogu pronaći martovku.
Pojavljuju se i smrčci, najkvalitetnije prolećne gljive.
U martu se sakupljaju lekovite gljive. Kod nas su to najčešće ganoderma lucidum, ganoderma aplanatum, brezova guba, borov trud, ćuranov rep…
