Od egzotične biljke koju su pre nekoliko decenija poznavali samo retki ljubitelji hortikulture, indijski jorgovan danas je postao jedan od najtraženijih ukrasnih cvetnih drveta u našim vrtovima, parkovima i drvoredima. Dug period cvetanja, raskošne boje i odlična otpornost na letnje vrućine učinili su ga sve popularnijim izborom za uređenje zelenih površina. O poreklu ove biljke, njenim osobinama, uslovima gajenja i razlikama u odnosu na domaći jorgovan otkriva Slađana Radosavljević, vlasnica rasadnika „Teodora“ iz Bariča.
– Kao što mu i samo ime kaže, indijski jorgovan poreklom je sa istoka Azije, pre svega iz Indije i tog dela sveta – započinje priču Radosavljevićka.
Govoreći o tome kada se ova biljka pojavila na našim prostorima, objašnjava:
– Prve podatke koje imam dobila sam od jednog profesora koji je svojevremeno doneo prve primerke u Trebinje, negde osamdesetih godina prošlog veka. Tada je tamo formiran jedan drvored indijskih jorgovana. U to vreme to je bilo pomalo eksperimentalno, jer je biljka bila potpuno nova. Kasnije se jedno vreme o njoj gotovo nije ni govorilo. Tek oko 2005, 2006. ili 2010. godine počele su da stižu prve sadnice iz uvoza. Najpre su se stidljivo pojavljivale po dvorištima, a zatim je krenula i domaća proizvodnja. Danas je indijski jorgovan praktično stao rame uz rame sa našim domaćim jorgovanom.
Kada je reč o bojama cvetova i periodu cvetanja kaže:
– Postoji više nijansi roze i ljubičasto-lila boje, zatim ciklama nijanse, beli, kao i dve do tri varijante crvenog, od svetlijih do tamnijih tonova. Inače, indijski jorgovan zvanično cveta od kraja juna pa sve do sredine oktobra. To je jedna od retkih biljaka koja cveta više od sto dana.
Na pitanje koliku visinu može da dostigne Slađana odgovara:
– Zavisi od sorte, ali pojedine mogu da narastu i do pet metara. Indijski jorgovan voli sunčana staništa, i to baš sunčana. Sadnja u polusenci ili senci nije preporučljiva jer tada slabije cveta. Najviše mu odgovaraju dobro drenirana zemljišta koja propuštaju vodu. Iako voli takvo zemljište, potrebna mu je i vlaga, pa ga tokom perioda cvetanja treba redovno zalivati kako bi cvetovi bili intenzivniji i raskošniji. Takođe, karakteriše ga veoma brz rast.
Mnogi se pitaju koliko često treba zalivati ovo biljku.
– To zavisi od temperature. Biljke koje se gaje u saksijama svakako treba zalivati svakodnevno. Indijski jorgovan veoma lepo uspeva u saksijama i može dugo da raste u njima, ali jednako dobro uspeva i kada je posađen u zemlji. Bez problema prezimljava napolju i podnosi temperature do oko minus 15 stepeni Celzijusa bez većih oštećenja. To je jedna od retkih biljaka koja odlično podnosi i velike vrućine. Dok mnoge druge biljke tokom visokih temperatura prestaju da rastu ili cvetaju, indijski jorgovan tada izgleda najbolje. Visoke temperature mu prijaju, pa čak i tople letnje noći, kada cvetovi postaju još intenzivniji.
Dodaje da se uspešno koristi i u uređenju javnih površina i privatnih dvorišta.
– Može da se sadi kao drvoredna sadnica, ali i kao žbunasta forma. Lepo izgleda i u pojedinačnoj sadnji i u drvoredu.
Govoreći o razmnožavanju Slađana objašnjava:
– Može da se razmnožava generativno i vegetativno, odnosno iz semena ili reznica. Međutim, razmnožavanje semenom nije pouzdano jer mali procenat biljaka zadržava istu boju cveta kao matična biljka. Dok biljka ne procveta, ne možete znati koje će boje biti cvetovi. Vegetativno razmnožavanje obavlja se reznicama, kao i kod mnogih drugih biljaka, poput lovor-višnje. Mogu se koristiti zelene, poluzrele ili zrele reznice, naravno uz odgovarajuće kontrolisane uslove.
Kada su u pitanju bolesti i štetočine naša sagovornica naglašava:
– Ono što sam primetila jeste da može doći do pojave biljnih vaši, ali to uglavnom zavisi od okruženja. Ako u blizini postoji izvor zaraze, može doći do napada. Druge bolesti kod ove biljke nisu naročito izražene. Biljne vaši sam primetila svega nekoliko puta, i to kada je indijski jorgovan bio posađen u neposrednoj blizini ruža.
Na pitanje kada je najbolje vreme za orezivanje otkriva:
– Najbolje je orezivati u proleće, dok je biljka još u fazi mirovanja. Tada se uklanjaju grane koje su nosile cvetove, kao i tanji mladari – kaže ona.
Posebno ističe jednu karakteristiku ove biljke.
– Vrlo kasno kreće u vegetaciju. Lisni pupoljci počinju da se razvijaju tek sredinom ili čak krajem aprila. Često se dešava da naš domaći jorgovan već procveta i precveta, a da indijski tek počinje da lista. Zbog toga ljudi često pomisle da se sadnica osušila, ali to nije slučaj. Takva je njegova priroda, čeka toplije vreme da bi krenuo u vegetaciju. Nakon toga potrebno mu je još mesec i po do dva meseca da započne cvetanje.
Slađana objašnjava glavne razlike između domaćeg i indijskog jorgovana.
– Razlike su velike. Ne pripadaju čak ni istoj porodici biljaka. Indijski jorgovan cveta mnogo kasnije od domaćeg, listovi su potpuno drugačiji, a najvažnija razlika je u cvetu. Domaći jorgovan ima veoma intenzivan i prepoznatljiv miris, dok cvet indijskog jorgovana uopšte nema miris – zaključuje ona.
Dijana Maksimović
Foto Slađana Radosavljević
