Piše: Snežana Mušikić
S jedne tačke na zemlji se mašta, čezne, polazi i ponovo stiže. Bez te tačke, za koju si vezan, život nije odlaženje i vraćanje, nego lutanje. E, tu tačku u srcu vojvođanske ravnice, u nesvakidašnjem parku prirode, ima Katarina Pavlov. I to na mestu koje je i jato labudova odabralo za svoj dom, a poznavaoci prirode se slažu da je pravi raj. Begečka jama, u južnoj Bačkoj, na obali Dunava i dvadesetak kilometara od Novog Sada, predeo je očuvanih prirodnih vrednosti, plodne zemlje, čistog vazduha i pruža sve što jednoj porodici, željnoj života u prirodi, a opet nadomak grada, treba.
– Naša priča počinje baš nekako u ovo vreme, s proleća 2014. godine, kada sam od roditelja dobila parče zemlje. Na tom parčetu počinjem, uz pomoć supruga, dece i roditelja, da gradim, korak po korak, oazu mira, Salaš Katarina. Uz puno rada, tu i uživamo. Ujutru nas budi zvuk detlića koji redovno posećuje komšijski badem, a danju slušamo pčele radilice. Naše koke uvek su na slobodi, vole travu, ali im je omiljena blitva. Priroda nam vraća uloženo, i rad i ljubav.
