Kada se orezuju, bolje rađaju
Voćari dobro znaju da voćke treba redovno orezivati jer, ako se to ne učini, kruna će postati nekorisna „džungla“, puna vodopija, sitnih grančica i obilja listova s malo kržljavih, neukusnih plodova. Iz istih rzloga se zakidaju i zaperci paradajza. A da li ste čuli da valja orezivati i boraniju i grašak?
O ovoj povrtarskoj „tajni“ razgovarali smo sa dipl. nnž. Dragomirom Radićem, savetodavcem za ratarstvo i povrtarstvo u PSS službi u Smederevu.
Isplativo na okućnicama
– Ova mera je isplativa na malom posedu i okućnici. Kada se zeleni grašak oreže, odnosno zakine mu se vrh glavnog stabla, on daje bogatiji rod i ne raste prebrzo – kaže inž Radić. Zakida se kada stabljika dostigne visinu od 20-tak cm. Kod biljaka graška kojima je zakinut vrh podstiče se grananje i rast bočnih izdanaka. Uklanjanjem vegetacione kupe biljni sokovi se preusmeravaju u niže, bočne pupoljke i počinje grananje. Umesto porasta u visinu i izduživanja stabla, ojačava se mehaničko tkivo stabla i smanjuje opasnost od poleganja. Ova mera ne izaziva stres kod graška, rane od povrede vrlo brzo zarastu i biljka ih lako preboli. Treba znati da nije potrebno da se svim biljkama zakida vrh. Kada se „šara po leji“ berba će duže trajati, a dobiće se obilniji rod i kvalitetniji grašak. Slabije biljke ne treba dirati, a zakidanje ostalih radi se sukcesivno i zavisi od njihovog porasta.
Kod pasulja postoje male razlike u odnosu na grašak, i to u vremenu „orezivanja“. Zakida se vrh samo kod visokih sorti, i pasulja i boranije, čim dostignu visinu od 10-tak cm, kako bi se zaustavio rast nadzemnih organa, a hrana preusmerila u koren, što je preduslov za kasniju bolju ishranu većeg broja mahuna. Tako se biljka podstiče da formira veći broj cvetova. Povrtari treba da znaju da mahune takve boranije i pasulja kasnije sazrevaju, da ne strahuju da su nešto pogrešno uradili. Bočne grane visokih sorti ne gube svojstvo da rastu u visinu, ali će imati mnogo više i grančica i mahuna.
Mora se imati u vidu da ovakve biljke imaju veći habitus, zauzimaju veći vegetacioni prostor, pa toj, novoj osobini treba prilagoditi setvu, odnosno razmak između redova i biljaka u redu – upozorava naš sagovornik. Seje se za 30 posto manje semena po jedinici površine.
Biljni sokovi se usmeravaju u mahune
Kako napominje inž. Radić, ova preporuka se odnosi na redovnu prolećnu setvu. Kada je u pitanju kasna setva, za berbu u jesen, tada zakidanje vrhova ima drugi cilj. Visoke sorte pasulja imaju neograničen rast, pa u kasnu jesen mogu da imaju zelene mahune koje ne stižu da sazreju. U tom periodu vrhovi se zakidaju 30 do 40 dana pre planirane zadnje berbe, jer se tako biljni sokovi preusmeravaju u mahune, a ne u rast stabla i novih listova, a zrna u mahunama formiranim u tom periodu postaju krupnija i ranije sazrevaju.
Preporučuje se da se i kod drugih leguminoza, kod kojih se u ishrani koriste mahune ili zrno, uklone vrhovi stabla. Pre svega to je poželjno kod vrsta koje vode poreklo iz umerene klimatske zone, a to su bob, sočivo i dr.
Kod boba npr. početkom leta na donjim etažama su već formirane mahune, a vrh stabla i dalje raste i obrazuje cvetove. Oni se razvijaju u uslovima visokih temperatura i suvog vazduha, i njihov tučak i polen brzo gube vitalnost, ne mogu da se oplode, a do otvaranja cvetova nepotrebno crpe hranu iz biljke i „kradu“ je od mahuna. Zato treba da se uklone, a hrana „uštedi“ za već formirane mahune i zrna.
Piše: Svetlana Mujanović
