Zahvaljujući visokom sadržaju hranljivih materija, dugom periodu rodnosti i prilagodljivosti različitim klimatskim uslovima, špargla je postala značajan profitabilni usev.
-Najbolje uspeva u umerenim do suptropskim klimatskim uslovima, na temperaturama između 18 i 25 C. U područjima sa hladnim zimama, period mirovnja (<10 stepeni C) pozitivno utiče na formiranje novih izdanaka – ističe Marija Janjić, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS.
Ova biljka zahteva puno sunčeve svetlosti i dobru drenažu, jer ne podnosi zabarena zemljišta. Za nju su najpogodnija peskovito – ilovasta i laka ilovasta zemljišta, sa pH vrednošću od 6,5 do 7,5 bogata organskom materijom.
Špargla se razmnožava semenom ili krunama. Biljke iz semena se prvo gaje u rasadu, a zatim presađuju posle godinu dana. Upotreba kruna skraćuje proces i omogućava ravnomerno nicanje. Za sadnju se kopaju rovovi dubine od 25 do 30 cm i širine 30 do 40 cm. Krune se polažu na dno rova, na razmaku od 30 do 45 cm, dok je razmak između redova 1,5 do 2,0 m. U početku se zatrpavaju slojem zemlje od 5 do 7 cm, a kako biljka raste, rov se postepeno popunjava. U umerenim oblastima sadnja se obavlja posle mrazeva, u proleće.
-Špargla je zahtevna kultura u pogledu ishrane. Pre sadnje se preporučuje unošenje 25 do 30 t/ha zgorelog stajnjaka. Godišnje treba primeniti azota u količini od 80 do 100 kilograma na hektar, fosfora od 60 do 80 i kalijuma od 60 do 80 – kaže Janjićeva.
Azot je potrebno primenjivati u podeljenim dozama, nakon svake berbe, da bi se podstakao razvoj listova. Navodnjavanje je naročito važno u periodu formiranja i berbe izdanaka. U sušnim uslovima zaliva se svakih 7 do 10 dana. Ne podnosi prekomernu vlagu i stajaću vodu. Korovi se uklanjaju ručno, plitkim okopavanje ili se koristi malč.
U najčešće bolesti ove biljke spada fuzariono uvenuće koje se prenosi zemljištem. Borbu protiv ove bolesti voditi plodoredom i korišćenjem otpornih sorti. Rđa špargle se može sprečiti izbegavanjem preteranog vlaženja, jer vlaga na listovima podstiče razvoj gljivica, pa je potrebno zalivanje obavljati po zemlji, a ne po listovima i obezbediti dobru cirkulaciju vazduha. Suzbija se primenom fungicida.
Špargla je dvodomna biljka. Postoje muške i ženske biljke. Muške biljke su poželjnije za komercijalnu proizvodnju, jer daju više izdanaka i imaju duži životni vek. Berba počinje dve godine nakon sadnje kruna ili tri godine kod setve semenom. Mladi izdanci dužine 18 do 25 cm seku se pre nego što se vrhovi otvore, nožem 2 do 3 cm ispod površine zemlje. Sezona berbe traje 6 do 8 nedelja godišnje, dok se prinos prve godine kreće od 1 do 2 tone po hektaru, a u punom rodu od 8 do 12 .
“Posle berbe izdanci se peru, razvrstavaju po dužini i debljini i pakuju u snopove. Čuvaju se na temperaturi od 0 do 2 Celzijusova stepena i relativnoj vlažnosti od 90 do 95 %, do dve do tri nedelje – kazuje Janićeva i dodaje da uzgajivači špargle u ovoj proizvodnji primenjujui blenčovanje odnosno zasenjavanje kako bi dobili belu šparglu. Izdanke zatrpavaju zemljom kako bi se sprečilo stvaranje hlorofila. Održavaju i paprat tako što po završetku berbe biljke ostavljaju da rastu kako bi fotosintezom akumulirale rezervne materije u korenu za sledeću godinu.
Tekst: Gordana Nastić
