Uzgoj krompira u zaštićenom prostoru je inovativna tehnika koja omogućava proizvodnju tokom cele godine, čak i u periodima nepovoljnih klimatskih uslova. Ova metoda donosi brojne prednosti, uključujući bolju kontrolu uslova sredine temperature, vlažnost i svetlost što rezultira stabilnijim prinosima i smanjenom upotrebom pesticida.
Prema rečima Zorana Lazarova, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, plastenici povrtarima omogućavaju ranije sađenje i kasniju berbu, čime se produžava sezona uzgoja. Pravilnim pristupom tokom uzgoja krompira, temperature, svetlost i vlažnost mogu se uspešno kontrolisati, omogućavajući optimalne uslove za rast i razvoj biljaka.
Uzgoj u zatvorenom smanjuje rizik od štetočina i bolesti, pa je često upotreba pesticida minimalna.
– Važno je odabrati sorte koje su pogodne za uzgoj u kontrolisnim uslovima plastenika. Sorte sa kraćim periodom vegetacije su često bolji izbor – poručuje Lazarov.
Savetuje da zemljište u plasteniku treba da bude dobro pripremljeno, drenirano i bogato organskom materijom. Preporučuje se upotreba komposta u količini od 20 do 25t/ha i dobro izbalansiranih đubriva. Najbolji odnos NPK za krompir je 1:1: 1,5. Za proizvodnju mladog krompira bez unosa organskog đubriva koristi se od 100 do 140 kg/ha azota, 100 do 140kg/ha fosfora, 150 do 220kg /ha kalijuma. Kod kombinovanog đubrenja organsko – mineralnog, unos mineralnih đubriva je 60do 100kg/ha azota, 60 do 100kg/ha fosfora, 120 do 160 kg/ha kalijuma.
U plasteničkim uslovima često se primenjuje folijarna prihrana, koja omogućava bržu i efikasniju apsorpciju hraniva.
– Krompir zahteva dosta svetlosti, pa plastenik treba postaviti tako (sever – jug) da prima dovoljno prirodne svetlosti. Optimalna temperature za uzgoj krompira je između 15 Celzijusovih stepeni do 25 – ističe Lazarov.
On naglašava da krompir u plasteniku zahteva ujednačeno navodnjavanje i najpouzdaniji i jedan od najčešćih načina za navodnjavanje krompira je sistem kap po kap. Upotrebom sistema kap po kap smanjuje se potrošnja vode i sprečava prekomerno vlaženje zemljišta, koje često izaziva propadanje samih krtola.
Za sadnju je poželjno koristiti krtole koje su već proklijale. Nije preporučljivo koristiti sitnije krtole, nisu garant dobre rodnosti jer mogu biti zaražene virusom. Pravilnim naklijavnjem dobijaju se zdrave i jake klice. Klijavost takvih krtola je skoro 100 %, a krompir niče ranije, što rezultira bržim ukorenjavanjem i bržim i ujednačenim rastom biljaka. Prostorije u kojima se vrši naklijavanje treba da su sa dovoljno svetlosti i temperaturom između 12 i 15 Celzijusovih stepeni.
Krompir se sadi u redove, sa razmakom od 30 do 40 cm između biljaka i 60 do 70 cm između redova. Dubina sadnje je negde oko 10 cm. Nega useva podrazumeva redovno okopavanje, nagrtanje, kao i redovno praćenje i održavnje temperature, svetlosti i vlažnosti.
Krompir u plasteniku može biti spreman za berbu već za 70 do 90 dana, zavisno od sorte.
Tekst i foto: Gordana Nastić
