Selen se gaji u toplijim sredinama, na plodnom i dubokom zemljištu, uz dosta vlage, jer ima vertikalan vretenast koren dužine i do 50 santimetara. Ne odgovaraju mu teška, glinovita, peskovita i plavna zemljišta. Životni vek selena je 6 do 8 godina ali se plantažno gaji samo tokom 3 do 5 godina, jer kasnije daje znatno manje prinose.
U plodoredu sa selenom ne treba saditi mirođiju, anis, kim i još neke biljke zbog zajedničkih bolesti i štetočina koje se dugo zadržavaju u zemljištu. Stručnjaci preporučuju da se pre setve ili sadnje predkulture koristi organsko đubrivo, a pre selena da se rasturi 100 do 140 kilograma azota, 100 do 120 kg fosfora i 140 do 150 kg kalijuma po hektaru na dubinu od 35 do 40 santimetra.
Prihranjivanje se obavlja sa 50 do 60 kilograma azota i u dva navrata: u proleće posle kretanja vegetacije i krajem jula nakon košenja zelenih delova biljke. Tokom jeseni, prilikom međuredne obrade, unosi se 70 do 80 kilograma fosfora i 60 kilograma kalijuma po hektaru. Mikroelementi se dodaju istovremeno sa sredstvima za zaštitu biljaka od bolesti i štetočina. Zemljište se u jesen ore na dubinu od 35 do 40 santimetra, a u proleće poravnava, drlja i valja.
U prvoj godini biljka stvara krupne listove, a u narednoj, tokom maja, cevasto stablo i do dva metra visine. Cvetovi su žute boje, a nešto tamniji plod sazreva tokom jula do početka avgusta. Zaštita od bolesti počinje u maju i nastavlja svakih 10 do 12 dana do sredine septembra. Koren se u jesen treće ili četvrte godine vadi pomoću pluga do dubine od 50 santimetara. Zatim se opere i očisti od nadzemnih delova i dužine 10 do 15 santimetara, i suši na zatamnjenom, promajnom mestu. Od četiri kilograma svežeg, dobija se kilogram suvog korena. Od 6 do 8 tona po hektaru svežeg korena dobija se 5 do 6 kilograma etarskog ulja.
Piše: Branko Krstin
