Trapljenje je starinski, tradicionalni način čuvanja povrća preko zime. Ovaj nekada rutinski i obavezan posao u svakom domaćinstvu danas je gotovo zamro, uprkos zagovornicima zdravog čuvanja povrća u svežem stanju u zimskim mesecima.

Zamrzivači i hladnjače su potisnuli trapove i danas se u selima na prste jedne ruke mogu izbrojati oni koji znaju da naprave trap. U trapovima je prezimljavalo pre svega korenasto povrće, poput šargarepe, bele zeleni, cvekle i krompira, a nekada su se i jabuke čuvale na taj način.

Kanal, drenaža, slama, folija…

– Najbolje je povrće trapiti u oktobru i novembru, pre mrazeva. Trap se pravi tako što se na zemlji koja ne zadržava vodu iskopa kanal ili rupa. To su ukopani trapovi. Veličinu svako bira prema količini povrća ali uglavnom se kopa do pola metra dubine. Na dno rupe se postavi drenaža od oblutaka ili dasaka, a preko njih dobar sloj slame. Poređa se zdravo, celo povrće i preko svega toga opet debeo sloj slame ili trica. Gomila se zaštiti folijom, a oko trapa se kopaju kanalice za odvod vode i zaštitu od glodara. Napravi se i ventilacioni otvor, jer povrće oslobađa vodu i toplotu, te može doći do truljenja – savetuje Ranko Đalović, poljoprivrednik starog kova iz sela Vlakča kod Topole.

Povrće na ovaj način zadržava vlagu u korenu i ostaje sveže mesecima. Hladnoća ga čuva od truljenja.

– Ovo je najprirodniji način čuvanja korenastog povrća. Recimo, ako cveklu stavite u hladnjaču, ona će brzo izgubiti vlagu zbog niske temperature. Takav plod smežuraće se i omekšati. Povrće za trapljenje ne treba prati, već sa sve zemljom koja je ostala na korenju staviti u trap, čak i ako je blatnjavo – dodaje Ranko.

Drugi način trapljenja je da se ne kopa rupa, već da se naslagano povrće prekrije gomilom zemlje u obliku kupe. Prilikom pravljenja ovih trapova takođe se koristi slama kao podloga i pokrivka, koja će odvojiti povrće od zemlje i čuvati mu svežinu. Zemlja na odabranom mestu ne treba da bude ni previše mokra, ni suva i da nije pod uticajem površinskih ili podzemnih voda. Najbolje je da tlo bude ocedito i pod blagim nagibom.

Šančevi za odvod vode i otvori za ventilaciju

– Povrće se slaže i prekriva u obliku kupe. Kad pada kiša ili sneg, voda će se slivati niz trap. I u ovom slučaju potrebno je oko trapa iskopati kanalice ili šančeve za odvod vode. Na vrhu kupe ostavlja se otvor radi ventilacije, koji je povezan sa donjom drenažom- objašnjava naš sagovornik.

Ventilacija u trapu može da se napravi i od dasaka koje su naslonjene jedna na drugu, u obliku trougla ili ćiriličnog slova P. Preko dasaka se poređaju letve, a zatim se izvodi cev za vertikalnu ventilaciju, koja se naslanja na vodoravnu. Vertikalna cev treba da bude viša od trapa.

Na ovaj način nekada se najviše čuvao krompir, ali i jabuke. Krompir bi očuvao svežinu do proleća i nije trulio. Treći način je trapljenje u pesku, ali on je praktičniji za šargarepu i belu zelen, poput peršuna, celera i paškanata.

– U drveni sanduk se ređa red vlažnog peska, red zeleni. Pesak takođe čuva vlagu. Sanduk se ostavi u podrumu ili nekom magacinu u domaćinstvu gde je hladno. Slojevi mokrog peska mogu da se stavljaju i u prethodne, nadzemne i kupaste trapove, kako bi se plodovi zaštitili od trunjenja i bolesti, kao i od miševa koji ne mogu da kopaju kroz pesak – kaže Đalović.

Bez čestih otvaranja

Debljina slojeva slame i zemlje zavisi od toga koliko je zima jaka. U podnebljima gde temperatura ne prelazi minus 20 stepeni dovoljno je po 25 centimetara od svakog sloja. Ako se posumnja da je temperatura u trapu otišla u plus, on se mora otvoriti, a povrće sačuvati na drugi način. Inače, ne preporučuje se svakodnevno otvaranje trapa, već jednom u desetak dana se uzima dovoljno povrća za jednu do dve nedelje.

Piše: Biljana Nenković