U ovom mesecu skoro sve povrće pristiže za berbu. Iako je to naizgled jednostavan posao koji svaki baštovan radi, ipak nije tako. Da bi plodovi zadržali kvalitet valja poštovati neka pravila. Bere se samo ono povrće koje je pristiglo za berbu, a optimalna zrelost određena je namenom – da li se iznosi na bližu ili udaljenu pijacu, upotrebljava za ishranu, čuva u domaćinstvu ili hladnjači.
Za vreme berbe treba odmah izbacivati oštećene i netipične plodove, a ubrane slagati u čistu ambalažu koja ne sme biti na zemlji. Plodovi se ne smeju bacati niti u ambalažu ubacivati sa visine. Ovaj posao se obavlja u večernjim ili jutarnjim satima kada su plodovi suvi, a najbolje je da se radi u tankim rukavicama da bi ih sačuvali od mehaničkih povreda.
Na dužinu čuvanja utiče i pripadnost biljaka određenoj grupi.
Plodovito povrće, u koje spadaju krastavac, tikvice, paradajz, paprika, plavi patlidžan, ako je pažljivo ubrano može više dana da održi kvalitet.
Krastavci sadrže mnogo vode i osetljivi su na udare, lako se lome i brzo uvenu ako se ne održavaju na temperaturi 10–12 Celzijusovih stepeni, i relativnoj vlažnosti od čak 95 procenata. Nije preporučljivo da se u vrećicama u kojima se čuvaju mešaju sa drugim povrćem.
Za lokalno tržište paradajz se bere u punoj biološkoj i fiziološkoj zrelosti, kada postigne karakterističnu, najčešće crvenu boju ploda. Pravovremeno i pažljivo ubrani plodovi (peteljka se preseca makazama i bere u rukavicama), mogu da se čuvaju tri-četiri nedelje na temperaturi 15–20 stepeni i relativnoj vlažnosti vazduha od oko 85 procenata.
Za udaljena tržišta berba počinje ranije – u vreme pojave ružičaste boje na vrhu ploda. Postoje hibridi tzv. long shelf life, koji nose genetsku predispoziciju za dugo čuvanje i naknadno dozrevanje, imaju čvrste plodove i pogodni su za transport na veću udaljenost.
Paprika je prilično specifično povrće. Zahteva pažljivu berbu i hlađenje plodova u što kraćem roku da bi se gubici vode sveli na najmanju meru. Ukoliko plodovi treba duže da se čuvaju, a najduže pet nedelja, valja je uneti u skladište u kojem je temperatura svega 7,5 stepeni. Ona se ne sme više spuštati jer je paprika osetljiva na niske temparature koje mogu izazvati ozlede – udubljene pege, gubljenje boje i omekšavanje.
Poslednjih godina sortiment plavog patlidžana obogaćen je selekcijama različite boje, veličine i oblika ploda. I za ovo povrće važi pravilo da se mora brati pažljivo i, ako se iznosi odmah na pijacu, čuvati u skladištu u kojem temperatura nije jako niska. Pošto ovo povrće ima sposobnost sporog naknadnog dozrevanja, povrtari praktikuju da, zbog ekonomičnosti, istovremeno beru zrele i nedozrele plodove. Zreli patlidžani se mogu skladištiti do 14 dana na temperaturi 10–12 stepeni sa relativnom vlažnošću 90–95 procenata. Nedozreli plodovi ne treba da se čuvaju na temperaturi ispod 12 stepeni, jer su na nižim podložni truljenju.
Lisnato povrće – blitva, lisnati celer, spanać, kelj, salata, peršun lišćar kratko se čuvaju i moraju češće da se beru.
Zelena salata i spanać brzo gube kvalitet i svežinu i u uslovima dugog dana obrazuju cvetno stablo, pa se u letnjim msecima, kada postoji obilje drugog povrća, ne praktikuje njihov uzgoj.
Da bi održalo svežinu, ostalo povrće iz ove grupe valja brati u razmaku od nekoliko dana. Kelj se bere pažljivo, oštećeni i prljavi listovi se odstranjuju direktno na parceli a glavice slažu, nikako bacaju, u čiste gajbice. Drške celera i peršuna odsecaju se makazama ili nožem, sortiraju u veze i unose u skladište. Neposredno pre iznošenja na tržnicu, da bi presek zadržao svežinu, odseca im se centimetar-dva donjeg dela drške.
Glavičasto povrće – kelj i kupus glavičar, kelj pupčar i brokoli mogu duže da se čuvaju. Kod kupusa duže se čuvaju poznije sorte. Glavice se beru u prepodnevnim ili popodnevnim satima, ne po jakom suncu, ali se pazi da budu suve. Suvi i oštećeni listovi se skidaju još na njivi oštrim nožem (nikako se ne otkidaju). Slažu se u holandeze, gajbe ili džakove, već prema nameni i dužini transporta. Rane sorte se čuvaju do četiri sedmice, a kasne, u odgovarajućim uslovima, održavaju svežini i šest meseci.
Karfiol je najosetljivije povrće iz ove grupe. Ruže se lako lome, brzo venu i gube belu boju. Zbog toga se beru veoma pažljivo. Oštrim nožem se odseca glavica ali nastoji da drška ostane duža i da ima dosta listova koji će pokriti ružu i omogućiti da što duže očuva belu boju. Glavice se pažljivo slažu u gajbe i pazi se da se listovi ne smaknu sa ruže. Nije poreporučljivo da se ovo povrće čuva duže od tri nedelje.
Brokoli je nešto manje osetljiv od karfiola, ali prilikom berbe treba glavice odmah sortirati. Naime, ovo povrće već na njivi može da procveta, i takvo više nije za upotrebu. Zbog toga, tokom berbe glavice valja sortirati prema stepenu razvoja cveta. U jednu gajbu slažu se glavice sa potpuno zelenim cvetićima, a u drugu one na kojima se pojavila svetlija tačka na vrhovima cvetića. Odmah posle berbe gajbe se unose u skladište ili pripremaju za transport. Niska temperatura je veoma važna da bi se produžila svežina ovog povrća. Kada je u prostoriji temperatura 0 stepeni i relativna vlažnost 95 procenata glavice ne izgube na kvalitetu ćak mesec dana. Kada se temperatura podigne na pet stepeni čuvaju se dve nedelje, a na 10 – svega pet dana.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
