SADNJA ŽIVIH OGRADA
Konačan izgled žive ograde počinje i zavisi od trenutka sadnje. Najbolje vreme za početak formiranja zelenog, živog zida, koje će godinama krasiti dvorište je oktobar. Biranju sadnica prethodi sastavljanje liste želja, jer je reč o dugoročnoj investiciji u izgled vrta. Treba odrediti koliko će buduća ograda biti visoka, da li listovi u jesen menjaju boju, da li će ona biti kompaktnija ili ređa…
– Kod izbora sadnica za živu ogradu mnogima je estetika glavni kriterijum. I u pravu su ali treba voditi računa i o funcionalnosti, i praktičnosti u održavanju. Prvo pitanje je da li žele nisku, srednju ili visoku živu ogradu i prema tome će birati vrstu koju sade, kako bi se postigao pun efekat. Drugo pitanje je da li zemljište odgovara željenim biljkama. Treba razmisliti da li više odgovaraju zimzelene ili listopadne vrste – kaže Galina Rojević, master inženjer pejzažne arhitekture.
Visoke žive ograde
Ove vrste rastu preko dva metra i služe da bi se potpuno zaklonio pogled u dvorište. To su: grab, dren, bukva, klen, bambus…
Srednje visoke ograde
Rastu do 1,2 metra u visinu. Među njima su: hibiskus, lovor-višnja, fotinija, pajasmin, dojcija…
Niske žive ograde
Rastu u visinu do 60 centimetara. Pogodne su za oivičavanje staza ili pored niskih ograda. U ovoj grupi su: japanska kurika, šimšir, kalina, tisa, lavanda…
Jesenja sadnja, prolećna rezidba
Nakon jesenje sadnje, sadnice žive ograde u proleće treba prevršiti, odnosno skratiti na visinu od oko 15 centimetara. Tako će se podstaći formiranje novih izdanaka. Ne treba ih prevršavati odmah nakon sađenja, jer će biljke biti oslabljene i mogle bi zbog toga izmrznuti.
