Lazar Petrovski, pčelar iz Probi Štipa, u Severnoj Republici Makedoniji, iako je zagazio u osamdesetpetu godinu života i ove godine nije hteo da propusti Pčelarski sajam koji je nedavno održan u Vranju. U Vranje je poneo trmke koje izrađuje od drenovog drveta.

Na svom imanju on ima i pedeset pčelinjih društava. Za sve njih sam pravi ramove i sanduke od lipovog drveta koje nabavlja u obližnjoj šumi.

– Lipa je idealno drvo za ovu namenu. Pčele vole da borave u ramovima i sanducima napravljenim od ovog drveta – kazuje Lazar ističući da komade koji preteknu obavezno pretvori u kašike koje domaćice pazare od njega.

Nekada je ovaj vremešni čovek prodavao ramove i sanduke svojim pčelarima, ali pošto je snaga počela polako da ga izdaje odustao je od tog posla kada je procenio da zaradu koja mu je potrebna može da ostvari pletući trmke. 

Materijal za ovu svoju rukotvorinu takođe pronalazi u šumi. Kaže da je to mukotrpan posao i da mnogo vremena potroši dok nađe pogodno drenovo drvo za pravljenje trmke sa tri roga. Kada ga nađe donese ga kući i dodatno obrađuje, kako bi dobio odgovarajuću simetriju za pletenje.

– Svoje trmke pletem puzavicom zvanom pavit, koja raste uz drveće pored svakog puta, a koja može da dostigne dužinu od oko dvadeset metara. Pojedine mažem i kravljom balegom pomešanom sa staklenom vunom koja joj daje posebnu čvrstinu – ističe Lazar.

Trmke naš sagovornik pravi u jesen. Tada sunce nije toliko jako i može bez pucanja da ih osuši.

Naglasio je da su neke njegove trmke kupili mladi pčelari koji su tek počeli da se bave pčelarstvom, kojima je ispričao kako on hvata odbegle rojeve pčela.

– Ako su se zaustavili na drvetu dovoljno je da trmku namazanom travom zvanom “omatočina” postavite iznad njih i one će odmah ući u nju. Posle toga je veoma lako da ih prebacite u košnicu – kazao je Lazar.

Tekst i foto: Gordana Nastić