Vlasti na svim nivoima su u poslednjih sedam godina nenamenski potrošile više od 150 miliona evra od naknada za zakup poljoprivrednog zemljišta, a za 10 godina oko 550 miliona evra od eko-naknada. Među ekološkim i poljoprivrednim udruženjima sazreva svest o neophodnosti zajedničkog delovanja u cilju prekida ovakvih praksi.
Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca i udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije zajednički su 29. marta 2021. godine održali ZOOM radionicu „Finansiranje poljoprivrede i umrežavanje udruženja poljoprivrednika“. Predstavnicima desetak udruženja prikazani su rezultati istraživanja na ovu temu.
Najupečatljiviji zaključak je da su u periodu 2014–2020. godine prihodi svih budžeta od naknada za zakup i za promenu namene poljoprivrednog zemljišta bili zbirno za oko 18 milijardi dinara (više od 150 miliona evra) veći od rashoda kroz programe zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta. To znači da su vlasti na svim nivoima navedeni iznos potrošile u druge svrhe, umesto da su ga uložile u propisane mere, na primer, u odbranu od grada, održavanje kanala i atarskih puteva, rad poljočuvarske službe, komasaciju, kontrolu i poboljšanje kvaliteta zemljišta, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, navodnjavanje i odvodnjavanje, itd. Slične prakse postoje i u drugim oblastima. Tako je za 10 godina nenamenski potrošeno oko 550 miliona evra od ekoloških naknada.
Uzroci ovakvog stanja u svim oblastima su isti. Pre svega, odnos našeg društva prema zajedničkim vrednostima i resursima je problematičan, toliko da se više to ne može ne primetiti. Nedopustivo slabo vrednovanje životne sredine prilično je rašireno, kao i njeno zanemarivanje zarad ličnih koristi. Zato se zajednički resursi, uključujući tu i životnu sredinu i poljoprivredno zemljište tako lako i rašireno zloupotrebljavaju.
Pored ovih vrednosno-moralnih uzroka, na koje se ne može lako ni brzo uticati, postoje i pravno-administrativni uzroci, na koje se može delovati. Jedan od najvažnijih uzroka nenamenskog trošenja novca u svim oblastima su izmene Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015. godine, kojima je ukinut namenski karakter svim naknadama, pa i onima za zakup poljoprivrednog zemljišta i za zagađivanje životne sredine. To je vlasti na svim nivoima podstaklo da zajedničke resurse nastave da raubuju, a da novac od naknada nastave da troše nenamenski, u još većim iznosima, ovoga puta ne kršeći propise.
Ekološki centar „Stanište“ godinama pokušava da utiče na prekid ovih praksi. Istraživanjima, preporukama, sastancima sa najvišim predstavnicima vlasti i novinarima, ovu temu otvorili smo u najširoj javnosti. Neka udruženja počela su da reaguju, pokrenute su pravne akcije i inicijative Ustavnom sudu. Među udruženjima iz različitih oblasti sazreva svest o neophodnosti zajedničkog delovanja. Zato pozivamo slobodna, od ekonomske i političke moći nezavisna udruženja, koja iskreno zastupaju interese poljoprivrednika, a žele da doprinesu javnom interesu, da se pridruže u zagovaranju zakonskih izmena koje će onemogućiti nenamensko trošenje novca.
Izvor: Ekološki centar „Stanište“
Foto: Ekološki centar „Stanište“
