Arilje je prestonica maline, i srpske i svetske. Od 1950. godine, kada su prve sadnice stigle u ovu varošicu, do današnjih dana, malina je njihov i naš najbolji izvozni artikal, hraniteljka porodica, sada već i proizvod sa zaštićenim poreklom. U Arilju ima najviše malinara na jednom mestu u svetu, a među njima je i Božo Joković, zastupnik Zamljoradničke zadruge „Agro eko voće“.

Tekst i foto: Zorica Dragojević

Zadruga je na samom ulasku u Milićevo selo, u udolini, zakriljena brdima, taman da se u njoj saberu plodovi s okolnih, tek zasađenih i mladih malinjaka. A malinjaci, iako je prošla godina bila teška i neizvesna, niču. Niču jer malinari i hladnjačari veruju u svoj proizvod i ne odustaju od njega.

Stari vilemet trpi posledice lanjske suše

– Ovo je zasad jesenje maline enrosadira, koja stiže u berbu od desetog avgusta pa nadalje do poznih dana novembra u plasteniku, i do početka novembra na otvorenom. Pođubrena je NPK đubrivom i izvršena je prva selekcija sadnica koje će biti u rodu. Ove sadnice su dvogodišnje, rastu do dva metra. To je remontantna sorta, italijanska, koja se prebacuje u jesenju berbu – priča nam Božo, dok pokazuje malinu ispod plastenika.

Uredni redovi pod zasadom pođubreni su, oplevljeni, s opremom za fertigaciju i navodnjavanje. Odmah do plastenika, na otvorenom, u nešto malo lošijem izdanju, odomaćena sorta vilameta bori se za svoj rod pod ariljskim suncem.

– Plantaža vilameta je na otvorenom. U trećoj je godini rodnosti i nije u najboljoj kondiciji, može se reći, srednjoj. Prošle godine bila je nezapamćena suša i to se prenelo i na ovu godinu. Nema prirasta biljaka kakav treba da bude. Ima tu i pojave bolesti i ulazi se u problematičnu proizvodnju ove godine. Prošle godine smo na ovom zasadu imali 230 kg po aru, što je 23 do 24 tone po hektaru, a ove godine neće biti ni približno toliko, biće smanjen rod po jedinici površine – žali se Božo.

Prednosti nove enrosadire

Objašnjava nam da ovde, jedna do druge, rastu dve sorte koje rađaju u dva različita doba:

– Jedna je letnja, a druga jesenja. Vilamet je naša stara letnja sorta, mi smo najveći proizvođači u svetu te maline za zamrzavanje. Što se tiče konzumne enrosadire, još smo pioniri u proizvodnji. Isplativija je, jer se plasira u konzumnom stanju, za svež plasman. Ima bolju cenu, kasnije se bere, bolja je ponuda radne snage, proberu se berači, jer je rad u njoj zahtevniji.

Joković dodaje da je vilamet naša glavna i najrasprostranjenija malina:

– Vilamet je prajm proizvod, najkvalitetniji smo u svetu, ali uz veliki uspeh u proizvodnji, imamo i neuspeh u ostalim fazama, počev od sadnog materijala, preko plasmana. Zarad olakšanja posla smo 2012. godine krenuli s udruživanjem. Osnovali smo zadrugu, uz pomoć subvencija države i našeg grada, i sopstvenog zalaganja i velikog odricanja. Dostigli smo zavidan nivo koji se u 2022. godini urušio, a sada se borimo da ga povratimo.

Nada da će država pomoći

Kako će teći oporavak ariljskih malinara i srpskog malinarstva uopšte, ne zavisi samo od njih i od njihovog rada. Sve oči su sada uprte u državu i njen uticaj na novu sezonu i nove otkupne cene.

– Imali smo dobru godinu 2021. gde su svi, od proizvođača do zadnjeg izvoznika, bili zadovoljni – podseća Božo Joković. – Sledeća 2022. godina bila je najskuplja po proizvodnji. Počela je velikim poskupljenjima repromaterijala, dnevnica, svega što je naš trošak i doživeli smo krah. Došli smo do maksimuma otkupne cene maline, ali do pada izvozne cene zamrznute maline i sve se to prenelo u ovu godinu.

Malinari su ove godine loše startovali, a očigledno je da ih očekuje i slabija berba. Zahvaljujući hladnjačama, ipak imaju šansu, jer ih od lošeg roda mogu spasiti zalihe zamrznutih malina iz prošle godine.

Spas u preradi

– Svi se tome nadamo – ističe Joković. Male hladnjače su najzdraviji sektor proizvodnje, to su zadružne i porodične hladnjače koje imaju sopstvenu proizvodnju malina, a ujedno imaju i kooperante, a došli su do ivice kraha, jer nisu neposredno povezani s tržištem. Između njih i tržišta su posrednici – krajnji izvoznici.

Pokazuje se da u takvim odnosima malinari ostaju kratkih rukava, a kako se to može i mora popraviti, pokazuje primer „Agro eko voća“. Ova zadruga, osim svojih plantaža i proizvodnje preko sto kooperanata, ima i pogone za preradu voća koje dehidriraju i od kojeg prave zdrave matične sokove i kompote odličnog ukusa i kvaliteta.

– Imamo preko sto kooperanata i šest hektara sopstvene proizvodnje maline, ali i hladnjaču, kapaciteta 200 tona. Razvijamo i odvojene sektore prerade zamrznutog programa i pakericu za svežu malinu. Imamo jednim delom i preradu u Zadruzi, proizvodimo kompote, matične sokove, dehidrirano voće.

Dobra zemlja i loše sadnice

– Zemlja ne treba da bude mnogo zbijena i da ne bude velika kiselost. Moramo raditi i hemijsko-mehaničke analize, pa dodavati razne supstance, da je prilagodimo i poboljšamo njen sastav. Malinjaci su u 90 posto slučajeva zasađeni sadnicama iz rodnih zasada, što ne bi trebalo da bude. Nema napretka bez sertifikovanih sadnica i rasadnika, a mi to u Srbiji nemamo – požalio se Božo Joković iz Arilja.