Čim se uklone ostaci biljaka iz prve setve zemljište valja da se izašovi ili uzore motokultivatorom na dubinu od dvadesetak centimetara, usitni i poseju krastavci kornišoni. Najbolje uspevaju na dubokim i strukturnim zemljištima, dok teška i kisela nisu pogodna. Kornišoni traže navodnjavanje, jer u slučaju nedostatka zemljišne i vazdušne vlage prinos se znatnije smanjuje. Optimalna relativna vlažnost vazduha je 85–95 procenata.
Rok za setvu ovog povrća je do 20. jula, a svako zakašnjenje smanjuje rod. Razmak u redu treba da je 25–50 cm, a međuredni 80–100 cm. Najbolji rezultati u proizvodnji kornišona postižu se ukoliko se krastavci gaje uz oslonac – špalir. Gajenjem na špaliru biljke imaju više svetlosti i vazduha, te se efikasnije štite od bolesti i štetočina.
Kod špalirskog načina proizvodnje, u praksi najčešće se seju dva reda biljaka. Seje se sa obe spoljašnje strane špalira na udaljenosti od po 30 cm od konstrukcije, a rastojanje u redu je 20–25 cm. Razmak između dva špalira ne bi valjalo da bude manji od dva metra, zbog prolaska i nesmetane berbe. Iskusniji baštovani uz ovako posejane kornišone gaje mirođiju, crni i beli luk i komorač, koji im poboljšavaju ukus.
S. Malinović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
