Ćilimi su nekada bili obavezan deo devojačke spreme i prestižni deo enterijera uglednih građanskih kuća. Danas su vredni pokloni u diplomatskim krugovima i modni detalji poznatih kreatora. Njihova vrednost je velika i neprocenjiva, posebno za kolekcionare.
Deo su tradicije i istorije koja se prenosila sa kolena na koleno. I svaki je jedinstven, unikatan i neponovljiv jer su same tkalje utkivale simbole, mitove i verovanja svoga kraja.
„Osim etnološke vrednosti ćilimi imaju i istorijsku vrednost oni su zapravo čuvari i svedoci vremena u kome su nastajali i u kome su izrađivani. Ćilimarstvo u trsteničkom kraju ima korene još iz srednjeg veka. Ti srednjovekovni motivi su bili veoma jednostavni u pitanju su bile šarenice, ćilimi na pruge“, rekla je istoričarka Jelena Vučković.
I upravo te trsteničke ćilime iz starih škrinja svojih baka od zaborava je rešio da sačuva Nikola Bošković iz Odžaka.
„Nikoga to nije zanimalo i onda sam ja slušao koliko je muke, koliko se uloži truda da se taj ćilim uradi, da na kraju to ničemu ne vredi i onda sam rešio da sačuvam jedan deo koliko je moguće od jedne, od druge babe. Pa posle sam dobijao, kupovao i tako sam došao do broja 92. Najponosniji sam na ćilim Beogradsko kolo. On je rađen u Peći, jako je star blizu 100 godina“, kaže Nikola.
Svaki ćilim za njega je od neprocenjive vrednosti. Često se odricao letovanja kako bi nabavio novi. Pasionirani je kolekcionar. Nikada nije razmišljao da ih unovči i ako je imao dobre ponude.
Inače Nikola je profesor srpskog jezika i knjževnosti.
„Ja sam završio u Kosovskoj Mitrovici i to je jedno divno iskustvo dole od onih barikada, spremanja ispita pored sveće, ali divno druženje i divni ljudi i dan danas se čujemo i eto ja sam ponosan što sam dole studirao, pa nadam se biće posla skoro“, dodao je Nikola.
Do tada, Nikola se u svom rodnom mestu bavi poljoprivredom, pčelarstvom, pravi brojanice i sakuplja narodne rukotvorine, čuvajući ih od zaborava.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
