Na našim prostorima kupus je jedino povrće koje se u drugoj setvi proizvodi iz rasada. Da bi se dobio što veći prinos, neophodno je parcelu dobro pripremiti i pođubriti, jer ovo povrće voli bogata zemljišta. Kao drugi usev gaji se posle strnina ili ranog povrća i čim se njiva oslobodi, posle obrade, valja uneti mineralna đubriva. Za ovo povrće se biraju parcele na kojima postoji mogućnost da se usev navodnjava.
Kasni kupus se rasađuje kada rasad ima pet-šest dobro razvijenih pravih listova. Biljke se, dan pre čupanja, obilno zaliju, a sutradan prvo potkopaju i podignu lopatom, zajedno sa zemljom na korenu. Zatim se sve pregleda, počupaju kržljave i netipične, sve složi u gajbe sa pokvašenom slamom, i sutradan tako odnesu do parcele i rasađuju.
Sade se dublje nogo što su bile u leji, obično do kotiledona. Zemlja oko žila se dobro sabije da se istisne vazduh. Rasađuje se na rastojanje 50 do 60cm u redu i 60 do 70cm između redova, a to određuje oruđe za međurednu obradu. Optimalni rok za rasađivanje kasnog kupusa je od 20. juna do 20. jula. Već dan-dva posle rasađivanja koren počinje da se obnavlja i taj proces traje petnaestak dana. Iako sve biljke nisu dobro ukorenjene parcele se moraju zaliti. Prvi put već posle rasađivanja i tri do pet dana kasnije.
Da bi se sprečila pojava korova i pokorice, u toku vegetacije zemljište valja češće međuredno plitko obrađivati i okopavati, sve dok se ne sklope redovi.
Redovno zalivanje, zaštita od plamenjače, vašiju, sovica i kupusara su obavezne mere nege.
Piše: Svetlana Mujanović
