Инжењер машинства Бранислав Бане Савић, у родном селу Дероње, на грунту свог оца у винограду и воћњаку, подигао је две ветрењаче.
Својим иновацијама, толико их је усавршио да их покреће чак и лахор. Оне снабдевају водом његове засаде у башти. Уместо „пударске колебе” у винограду је кућерак са базеном. Ту је и крушна сељачка пећ за хлеб.
– Ветрењаче су ме одувек занимале. Осамдесетих година сам подигао прву. На њој сам се и учио, јер тада није било много литературе, а ни интернета. На факултету су помињали ветрењаче, али у контексту да оне нису занимљиве за Војовдину, јер ту нема довољно јаких ветрова. Мене је то покренуло, пошто су људи хиљадама година користили ветрењаче, па сам помислио зашто не бих направио једну – каже Савић.
Убрзо је направио и другу, много бољу коју, како каже, покреће и најмањи ветар, а при том је изузетно тиха.
– Треба доста знања да би се направила ветрењача. Поготово на нашим просторима, јер она мора бити нежна као цвет да ради када су ветрови изузетно слаби, али и да издржи велике олује. Мора имати добар систем заштите – појашњава Савић и каже да ветрењача пумпа воду директно из земље и гура у систем.
Долазе му људи вели по савет, поготово власници рибњака. Међутим, овдашње ветрењаче ипак нису намењене за велике количине воде. Највећу примену каже Бане имале су у Аустралији и Америци и то у прошлом веку на фармама. Било је каже ветрењача на богатим салашима у Војводини, а њега и даље као и у младости фасцинира та врста машине. Водом залива воћњак и виноград. У воћњаку има нектарине, али су стабла стара близу две деценије, па је род слабији. Виноград му добро дође за прављење домаћег вина у ком ужива са супругом после сваког ручка.
Извор: Дневник
Фото: Pixabay
