Pravilnom korektivnom rezidbom moguće je stare zasade vratiti u punu kondiciju. Danko Petrović, inženjer za voćarstvo iz Topole, kaže da je optimalno vreme za korektivni rezidbu druga polovina februara, kako bi se stari zasadi izlečili, a stabla za nekoliko godina vratila punu rodnost.
– Voćari prave greške u prvim godinama iz straha ili neznanja. Često skinu rodne elemente da bi u toj godini dobili veći prinos. Biljka se optereti. Ali u sledećoj, imaju značajno manji broj cvetnih pupoljaka i nerentabilni rod. Drugu grešku prave iz straha da ne preteraju, pa ostavljaju nepotrebne grane, ili odstranjuju i one koje treba i koje ne treba – kaže Danko Petrović.
Uzgojni oblik privesti nameni
Kako navodi Petrović, lošu rezidbu moguće je popraviti i ona se obavlja prema uzgojnom obliku koja određena sorta zahteva.
– Recimo, u zasadu šljive sorte čačanska rodna starom 10 godina obavezno treba ispoštovani optimalni rok. Uzgojni oblik ove sorte traži klasičnu kotlastu krunu. Sredina krošnje mora da bude otvorena i u toj zoni se režu grane, kako bi sunce doprlo do zelenih lastara i plodova. Tako se stvara i prostor za strujanje vazduha.
Uz rekonstruktivnu rezidbu i primenu ostalih agrotehničkih mera stari zasad šljive bi za tri godine trebalo da povrati punu rodnost i kondiciju. Preporuka je da se rezidba, ako je to moguće, obavi po toplijem vremenu, jer to više odgovara biljkama.
Kajsija dobro podnosi korekciju
Rekonstruktivna rezidba kajsije obavlja se kod vitalnih i zdravih stabala.
– Kajsija dobro podnosi podmlađivanje, jer ima veliki potencijal formiranja mladara. Kod mlađih stabala primenjuje se blaža rezidba. Skeletne grane se prekraćuju do jedne trećine. Uklanjaju se grane stare dve do pet godina, a prekraćivanje se izvodi iznad dobro razvijenog bočnog i vitalnog letorasta. Stepen rezidbe je oštriji ukoliko su starija i zapuštenija stabla. Skeletne grane se prekraćuju za polovinu dužine, a u nekim slučajevima i više. Korektivna reizda u vom slučaju je postepena, u toku dve ili tri godine. Može se obaviti u februaru, u proleće posle kretanja vegetacije ili posle berbe -kaže inž. Danko Petrović.
Tekst i foto: Biljana Nenković
