Konzumacija konjskog mesa kod većine će stvoriti nelagodu budući da se na ove životinje ne gleda kao na stoku uzgajanu za ishranu ljudi. Iako se i na našim prostorima u prošlom veku jela konjetina, uglavnom u raznim salamama.
Posebna medijska hajka digla se pre osam godina kada je otkriveno da se širom Evrope jeftino meso konja prodaje kao govedina. Ali, tada je posledično porasla njegova prodaja u Francuskoj, za čak 15 odsto. U toj zemlji je ta vrsta mesa deo tradicionalne kuhinje, što je do tada, na neki način bila tabu tema. Osim tamo, u Belgiji, Holandiji i Švedskoj, smatra se specijalitetom pa konzumira sirovo, kao tartarski biftek.
Koristi se i u drugim evropskim kuhinjama, kao što je mađarska, italijanska, nemačka, austrijska, a popularno je i u Kanadi, Čileu, a posebno Japanu.
Tamo se vrhunskim jelom smatra basaši, njihovo sirovo meso, u obliku tanko narezanih komadića umočenih u soja sos i posluženih sa đumbirom. Sveže meso zovu sakura, kao i trešnjin cvet jer ima karakterističnu, ružičastu boju.
Kako piše Gardijan, između 25 i 40 odsto japanskog konjskog mesa dolazi od uvezenih životinja, a razlog je ušteda na visokim troškovima uzgoja, odnosno ishrane. Kanada je 2019. osigurala čak 71 odsto uvoza živih konja u Japan, u statistici koja isključuje čistokrvne, a sledi ju Francuska s 21 odsto.
Ovaj izvoz započeo je 2000. godine sa 96 životinja, u vrednosti 231.000 američkih dolara. Za godinu dana se povećao za pet puta, a do 2018. je vredio više od 20 miliona USD.
Francuska je sa izvozom u Zemlju izlazećeg sunca krenula intenzivnije, 2017. i to sa 80 živih grla, a do 2019. ta je brojka porasla za više od deset puta, na 959.
Ono što u ovoj priči predstavlja problem je transport. Životinje se prevoze avionima, a prema, na primer, kanadskim propisima, putovanje se može protezati i do 28 sati tokom kojih su konji navodno bez hrane i vode.
Smešteni su u drvene sanduke, po troje ili četvoro, sa otvorom na vrhu. Aktivisti upozoravaju da su zbog toga konji uznemireni. Primer je konj koji je tokom prevoza 2014. probio sanduk i uginuo tokom leta. Prošle godine je zabeležen slučaj gde je zbog lošeg stanja pet životinja kolabiralo, a jedan je uginuo.
Prema anonimnom izvoru Gardijana, radi se o konjima u dobi od jedne do tri godine, a na letovima ih uvek prati konjušar koji nadzire njihovo zdravlje i dobrobit.
Kada slete u Japan, odvode ih u karantin na deset dana, a nakon toga ih premeštaju u hranilište te ih tove do godinu dana pre nego što ih zakolju.
Iako su u francuskom ministarstvu poljoprivrede zabrinuti zbog transporta, smatraju da je porast japanske potražnje za francuskim konjima znak izvrsnosti njihove industrije.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
