Na malom posedu paradajz i paprika najčešće se gaje iz rasada proizvedenog u plastenicima. Da bi proizvodnja ovog povrća bila uspešna, bez obzira što je posed mali, treba pogoditi optimalno vreme za rasađivanje.

Rasađivanje počinje kada se temperatura zemljišta i vazduha ustali na 15 Celzijusovih stepeni, a za papriku može da se sačeka i toplije zemljište. Ako se presade ranije, u hladnoj zemlji koren se slabo razvija, a listovi žute. Kasno iznošenje rasada ima za posledicu nesazrevanje plodova sorti koje se beru u fiziološkoj zrelosti. Uz to, pri kasnijoj sadnji, kada su visoke temperature, biljke se teže primaju.

Bakar kao neotrovna preventiva

Ovo povrće traži kvalitetno i strukturirano zemljište,  koje može da se zaliva. Ali, desi se da, i pored poštovanja svih „pravila“, vaš paradajz nije uvek kao komšijski. U čemu je tajna? Tajne nema, ali on sigurno ima neka svoja pravila.

Uvek valja imati na umu da paradajz traži dobru cirkulaciju vazduha, posebno kada se gaji na okućnici gde ima i voćaka, zgrada… Za njega se biraju osunčani delovi bašte, redovi se postavljaju u pravcu strujanja vazduha. Kada se odabere mesto, kupuje se rasad. On treba da ima jasno zelenu boju, temeljno stablo s  mnogo listova. Kržljav se nikada neće razviti u kvalitetnu biljku.

Savet je i da se na odabranoj parceli paradajz rasađuje  u dva navrata. Praksa je pokazala da, zbog promenljivih vremenskih uslova, jedna tura uvek bolje rodi.

Paradajz će biti otporniji na napad plamenjače, koja je najopasnija bolest ovog povrća, ako se, čim se rasad primi, obavi prvo prskanje fungicidima na bazi bakra. Bakar nije otrovan, a u ovom pediodu je veoma delotvoran.