Dan je bio sparan, oblaci crni, a toplota izbija od zemlje. Povremeno hladan vetar preseče po kostima. U Prokuplju smo, razmišljamo da li da idemo u Đavolju varoš, neko drugo mesto ili da se vratimo u Beograd. Dok na internetu gledamo moguće destinacije, shvtamo da moramo nešto i ručati. Gde ćemo, šta ćemo, dođosmo pred „Trojku“, jedan od najbolje ocenjenih restorana u ovom gradu. Restoran mali, par stolova, možda desetak. A krcat. Mesta ni za lek. Ispred restorana stoji čovek, izvinjava se što je sve zauzeto.
Ako imate vremena sačekajte malo. Isprazniće se neki sto – sležući ramenima priča krupni Prokupčanin, za koga u slučajnom razgovoru saznajem da poznaje moje kumove, da ima brata u mom naselju u Beogradu i da je radio u istoj firmi kao i nekad ja. Dok se radujemo saznanjima i mesto u restoranu je oslobođeno. Ulazimo, a iza nas dolaze i ostaju neki drugi koji će čekati.
Ja bih vam preporučio, ali ne smem, jer žene baš i nisu za te specijalitete, juneće repove. Kuvamo ih deset sati, toliko su meki i lepi da se lepe za prste – sestra i ja se pogledasmo, mi nismo te žene, mi smo ajduci, volimo gurmanluke i jedva smo čekale da neko pomene specijalitet u kome uživamo.
Može naravno – Milan, taj visoki Prokupčanin, vlasnik restorana je oduševljen, ne samo što će žene probati njegovo omiljeno jelo, već što su ove žene to mnogo puta jele po restoranima u Srbiji i mogu da daju ocenu jesu li ovde zaista najbolji i da li opravdavaju put koji gosti iz celog regiona pređu do Prokuplja baš zbog junećih repova. A porciju dovoljnu za dvoje, dobile smo u rekordnom roku. Već na oko su lepi, vidi se da se meso odvaja od kostiju, i da će se zaista lepiti za prste. Ukus, o njemu ne treba ni pisati, ako nisu najbolji onda su među najboljima. Recept nismo uzeli jer sač nemamo, ali imamo neki svoj način na koji ih pravimo.
Tekst: Zorica Dragojević
Juneći repovi u saftu
Juneće repove obično nabavimo u Metrou, naravno kad uspemo da ih ugrabimo pre onih koji ih kupuju za restorane. U pakovanju je to nekih dva kilograma. Možete ih razdeliti u dva dela, ali mi smo pravili celo pakovanje.
Pripema: Juneće repove je potrebno kuvati na niskoj temperaturi nekih tri do četiri sata. U vodu u kojoj ih kuvate, dodate dva do tri lista lolbera, soli po ukusu i malo bibera. Kada je meso kuvano, a još ne spada sa kostiju, prebacite ga u drugu posudu koju ćete naliti sa litar crvenog vina, dodati još pola litra bujona od kuvanja, dodati isečenu šargarepu – količina po volji, krompir – isto po volji, poklopiti i ostaviti da se krčka dva sata. Posle dva sata u posudu dodati i sok od paradajza, nekih 750 ml, poklopiti i ostaviti da se krčka još sat vremena. U međuvremenu uljkučiti rernu na temperaturu od 200 stepeni, kada je ugrejana, skinuti posudu sa jelom i ubaciti u rernu na još sat vremena. Ukoliko imate strpljenja za toliko kuvanja, za ručak ćete imati pravi specijalitet.
