U mom detinjstvu početak jeseni je osim polaska u školu, donosio i onu drugu vrstu nervoze. Kako, kada i gde u gradu nabaviti drva za pečenje paprika, ne ono što je ostalo od loženja tadašnjih prepravljenih naftanih peći, već sitna, po mogućstvu opala sa drveća, jer ona najlakše i najbolje gore. Bar su tako tvrdile naše majke, dok su nameštale kube ispred zgrade, kod gelendera, gledajući ko je već postavio, ko je krenuo i da li je moguće da one toliko kasne. A nisu kasnile, paprike, one crvene krupne, slatke i ovako kad ih jedeš, bile su oprane, samlevene ulje nasuto. Jedina rasprava je bila patlidžan ili ne? Iako su tvrdile da on daje na ukusu, mislim samo da su ga koristile zbog količine, jer su porodice bile velike, zime duge, a u prodavnicama i na pijacama i nije bilo nekog izbora. Što domaćice spreme, to je to. Osim ajvara, pravile su i pindžur ili pinđur, kako ga je koja zvala, turšiju i ostavljale kupus kad za njega dođe vreme, eventualno kisele krastavčiće. Bez puno zavrzlama i dodatnih ukusa kao danas. A danas? Kad pomislim na ljuštenje paprike dođe mi da odustanem od ajvara. Neke, pak, domaćice već desetak godina unazad, osim običnog, u stvari onog koji su najčešće pravile od čiste paprike ili sa dodatkom patlidžana, prave i malidžano. To mu dođe slično ajvaru, samo od zelenih paprika i malo više patlidžana, što malo menja standardni ukus. Zbog svetle boje, često ga nazivaju i beli ajvar. Probala sam i ja jednom, nije bilo loše za taj prvi i jedni put.
Sastojci za malidžano:
- Jedan kilogram zelenih paprika
- 2 kilogramag patlidžana
- 200 ml ulja, po izboru suncokretovo ili maslinovo, mada se meni više sviđa sa maslinovim uljem
- 4 čena belog luka, stavim manje jer nekad budu veća čena, a i ne volim baš beli luk, ko voli može da stavi i više
- Kašika sirćeta, alkoholnog
- So dodati po ukusu
Priprema malidžana:
Ukoliko nemate gde da ispečete papriku van kuće, stana, na roštilju ili kubetu, možete to uraditi i u rerni (mada će vam stan mirisati naredna tri dana, al’ šta je to kad je u pitanju ono što volite, istrpećete) dok se ne uhvati korica. Kao i kod pripreme ajvara, stavite ispečeno povrće u kesu da se ohladi, da biste ga lakše oljuštili. Kada ga oljuštite, naravno, uklonite semenke iz paprike, iseckajte povrće sitno ili koristite blender, mašinu za meso, sve zavisi kako više volite, da li krupnije ili sitnije. Dok se povrće hladilo, vreme ste iskoristili da iseckate beli luk. Zatim u lonac, veći, sipate ulje, zagrejete ga i dodate smesu koju kuvate na srednjoj vatri, uz stalno mešanje. Znaćete da je gotovo kad krene da se odvaja od dna, bar je mene majka tako naučila.
Postupak sipanja u tegle je isti kao i uvek. Topao malidžano sipate u sterilisane tegle, a sterilišete ih ili u rerni na pedeset stepeni, ili ih prokuvate u vodi. Dobro kašikom izbijete sav vazduh iz tegle, tj. iz nasute smese, zatvorite i ostavite da se ohlade. Ukoliko volite, kao što ja volim, možete i ostaviti otvorene tegle na dvadesetak minuta u rerni da se malidžano zapeče.
Tekst: Z.D.
