Цене хлеба и житарица прошле године разликовале су се у државама чланицама Европске уније.
Према Еуростату, цена је била чак 2,5 пута већа у најскупљој држави чланици, у односу на најјефтинију.
Када се оне упореде са просечним индексом од 100, резултати показују да се за хлеб и житарице највише плаћало у Данској, а тамо је он износио 153. Следи је Аустрија са индексом од 135, Луксембург, Финска као и Шведска са индексима од 127.
Насупрот томе, најниже цене бележи Румунија (индекс нивоа цена 56), затим Бугарска (67) па Пољска (70).
Према службеним подацима, Хрватска и Естонија су најближе просеку индекса.
Према Нумбео бази података о трошковима живота на глобалном нивоу, у норвешком граду Еспоу спремни су да плате чак 3.30 евра за пола килограма белог хлеба. Следи га исландски Рејкјавик са ценом од 3,24 евра па швајцарски Зуг са 3,16 евра.
Најјефтинијих пола килограма белог хлеба плаћају у молдовском граду Кишињеву и то 0,31 евра.
Када је реч о Србији, најскупљи је у Новом Саду – 45 центу (52 динара), затим у Београду где је 44 центи (51 динар), а најјефтинији у Нишу где је за још два динара нижа цена. Иначе, како је истраживала Бета, а пренео Данас, пециво у овом граду поскупело је линеарно за пет динара по комаду, а векна хлеба од 500 грама, произведена од брашна тип 500, поскупела је са 35 динара на 40, јер су цене свих пекарских „инпута“ порасле за минимум 50 одсто.
У односу на прошлу годину, евидентно је да је дошло до поскупљења.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
