Voćari i povrtari iz novovaroškog i prijepoljskog kraja sve češće se žale na divljač i ptice. Zbog vremenskih neprilika svega je manje rodilo nego pre, a i ono što se „otrglo“, kažu, pojedoše im divlje svinje, jazavci, gavranovi, vrane i kosovi. Kako bi se odbranili od napasti u zasadima postavljaju razna plašila, ali uzalud.
Milivoju i Danici Ilić i njihovim komšijama iz Negbine štetu prave jeleni i košute. U lovište kod Nove Varoši dopremljeni su pre neku godinu iz vojvođanske ravnice u okviru projekta koji finansira Ministrstvo poljoprivrede. Brzo su se odomaćili i u potrazi za hranom iz šume sišli u sela.
-U njivi ispod kuće izgazili su i izgrizli krompir na većoj površini, dok je zasad repe potpuno uništen. Koliko sam samo rada uložio u ovu njivu, ručno i sejemo i kopamo, ali umesto da hranim moju stoku, hranim divljač. Repu cele zime dajem kravama i ovcama, dok krompir jedu ukućani, a kada dobro rodi nešto se i proda i za taj novac kupi žito za stoku. Bojim se da ove godine od toga neće biti ništa – kaže za „Dobro jutro“ Ilić.
U zaseocima na padinama Murtenice kažu da su im jeleni gotovo svakodnevni gosti. Ne plaše se ni automobila pa često iz planine siđu preko magistrale i do zaseoka na obodima kanjona Uvca.
– Branimo se strašilima, vežemo džakove i kese na kolje oko zasada, nižemo poklopce i limenke na kanap, ali džaba. Kidaju i žice električne čobanice na pašnjacima, pasu otavu, a za krave šta ostane – kaže Milivoje.
U planinskim selima ovog dela Srbije ne pamti se lošija godina. Zbog vremenskih neprilika voće nije rodilo, a znatno je podbacio i prinos povrtarskih kulura koje se ovde uglavnom gaje za sopstvene potrebe.
-Zbog kišnog proleća zakasnili smo sa setvom i taman kada su usevi nikli udarila je suša, bilo je malo i grada, a sada i jeleni. Uložili smo i trud i rad, orali, kopali, ali kad treba da napunimo trapove pred zimu, nemamo čime. Gde smo bili i šta smo radili čitavog leta, pitam se i sam – jada se Milivoje.
I u Hisardžiku kod Prijepolja žale se na štetu koju im pravi divljač. Osim po kruškama i jabukama, ovo selo je poznato i po jedinstvenoj šumi pitomog kestena koji vekovima raste na imanjima meštana, u brdima iznad manastira Mileševa.
– Sav kesten koji tokom noći opadne pojedu divnje svinje pre nego što i stignemo da ga zorom pokupimo. Nikada ih nije bilo ovoliko. Štetu nam prave i ptice, naročito kos. Odneše i ono malo voća što je rodilo, a ne pomaže ni zaštitna mreža u koju uvijamo stabla aronije i drugog bobičastog voća koje gajimo na okućnicama – žali se meštanin Murat Tandir.
Željko Dulanović
