Pod rodnim vinogradima u Srbiji je oko 22.000 hektara. Od ove površine polovina je pod sortama grožđa koje daju vrhunska vina. S obzirom na ekspanziju vinarstva, potražnja za povoljnim zemljištem je velika. Zato se među oglasima sve češće pojavljuju rodni zasadi grožđa za koje vlasnici traže i do 350 000 evra.
Cene su raznolike u zavisnosti od površine, starosti vinograda, sortimenta, lokacije. Najviše su u okolini Beograda i u turističkim regijama. Država je do nedavno davala podsticaje za podizanje novih zasada tako da su se u ovom kompleksnom poslu našli i ljudi van branše koji su očekivali brzu zaradu.
– Neko ko nije uspeo da valorizuje, da multiplikuje cenu svog proizvoda kroz bocu vina na tržištu, iskoristiće priliku i prodaće taj vinograd za novce o kojima nije mogao ni da sanja. Ono što je dobro to je da je potražnja za vinogradima veća od ponude – kaže prof. dr Marko Malićanin, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije.
Usled globalne krize poskupeo je repromaterijal, kao i radna snaga. Primera radi, do pre nekoliko godina, za podizanje hektara novog vinograda trebalo je izdvojiti 25 000 evra, danas 40 000. Mnogo je i onih koji nisu više u stanju da brinu o porodičnom biznisu, a nemaju naslednike.
U Srbiji se preko 10 000 domaćinstava bavi vinogradarstvom. Trend rasta se nastavlja jer se godišnje podigne od 200 do 500 hektara novih zasada.To prate i vinarije kojih je u našoj zemlji oko 400. Četvrtina od ovog broja nalazi se u Župi Aleksandrovačkoj.
U najpoznatijem vinogorju sa vekovnom tradicijom, vinograd se smatra članom porodice. Tako da su na prodaju male parcele od 5 do 15 ari.
– Možete da kupite uparložen neki vinograd gde su deca otišla negde po svetu pa, ali to su opet neke male površine, ili da kupite vinograd koji nije sa komercijalnom sortom. Ono što je dobro, što postoji, niti se prodaje niti se kupuje – navodi Kosta Botunjac, vinar iz Gornjeg Zleginja.
– Ja verujte da ne znam nijednog ozbiljnog vinara koji bi danas prodao vinograd, a znam mnoge vinare koji bi rado kupili vinograd i naravno čak ne bi ni pitali za cenu ukoliko bi našli vinograd u svom vinogradarskom rejonu, ukoliko bi našli kvalitetan vinograd jer jako je teško danas naći zemljište za podizanje vinograda – kaže prof. dr Marko Malićanin.
Trenutno u Srbiji imamo nedovoljnu proizvodnju grožđa u odnosu na broj vinarija, pa smo prinuđeni da sirovinu uvozimo. Jedno od rešenja ovog problema je komasacija – ukrupnjavanje poseda, uz pomoć države.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
