Prava zima nam tek sledi, tvrde u planinskim selima jugozapadne Srbije na osnovu pojava u prirodi. A ko je sumnjičav neka narednih dana dobro otvori oči. U prošlosti narod je pratio pojave u prirodi i vremenske prilike na pojedine crkvene praznike, a januar ih je pun, i na osnovu njih donosio svoju vremensku prognozu. Mada je u međuvremenu meteorologija uznapredovala, u pojedinim krajevima ne odriču se lako starih navika.
A u svinjskoj slazeni je, kažu, zapisana preciznija vremenska prognoza nego u izveštajima meteorologa. Zbog toga se ovde u jesen svinjske daće iščekuju s puno većim nestrpljenjem nego emisije o vremenskim prilikama na televizijskim stanicama. Uz zalogaj svežeg mesa tek ispečenog na žaru, čvarke i čašicu domaće rakije tumače se oblik i izgled svinjske slazene i na osnovu toga se planiraju prvi poljski radovi u narednoj godini.
– Godinama se bavim mesarskim poslom i do sada nije bilo omaške u vremenskoj prognozi koju „saopšti“ svinjska slazena – kategoričan je Mićo Marjanović iz Seništa na padinama Murtenice.
Sneg sve do maja
Većeg snega biće tek posle Nove godine, a obilno će padati i u martu. Zabeleće se verovatno i krajem aprila, što za ovdašnje prilike nije ništa neobično, prognoziraju u planinskim selima jugozapadne Srbije na osnovu izgleda svinjske slezine tokom poslednjeg svinjokolja .
I protekle jeseni mnogi su domaćini vodili računa da ne kolju svinje tokom mladine (mladog meseca). Kažu, meso od živinčeta koje se kolje tokom „mladih dana“ sporo se suši i propada, a mast hoće da užegne.
– Ispršutio sam tridesetak svinja i sve svinjske slazene govore da prave zime sa puno snega neće biti pre januara 2022. godine, kao i da će zima potrajati- kaže kasapin Goran Dulanović.
„Pročitati“ zapisano na svinjskoj slezini nije međutim ni malo lako, mada tako izgleda. Zbog toga su oni koji to umeju „na dobrom glasu“ i rado viđeni gosti na seoskim svetkovinama. A jesenas je bilo puno posla i za kasapine i za seoske meteorologe.
– Svinjska slezina menja oblik svake godine, u zavisnosti od vremenskih prilika koje najavljuje. Da bi se pravilno protumačili znaci potrebno je da se slezina vizuelno podeli na šest jednakih dužnih delova, jer zima kod nas na planini traje šest meseci, sve do maja. Tamo gde je deblja nego obično znači da će u tom mesecu biti mrazeva, a kada je šira da će biti dosta padavina. Kada je na istom mestu i debela i široka znači da će biti hladno uz obilje snega –objašnjava kasapin Goran Dulanović iz Draževića kod Nove Varoši.
U poštapalici „sačuvaj me Bože vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana“ koja se ovde koristi uvek tokom razgovara o vremenskim prilikama, sabrano je kažu meštani vekovno iskustvo predaka.
-Ako je oblačno na Božić, veruje se da će te godine dobro roditi voće, ako još i pada sneg biće svega u izobilju. Ako na Božić padne kiša, bogato će roditi sve što se okopa motikom. A uz zdravlje ukućana, to je za ovdašnjeg seljaka i najvažnije. Planinska zemlja je posna i škrta na rodu, pa da bi se od nje videlo neke koristi mora se dobro pomučiti i dosta znoja proliti. Ali je od toga slaba vajda ako nam vreme ne ide na ruku- kaže penzioner Mića Raketić.
Da bi opstali u planinskim vrletima sa surovom klimom meštani su naučili da čitaju promene na biljnom i životinjskom svetu i da na osnovu njih određuju dane pogodne za setvu, kosidbu i žetvu. Tako su i razvili nekoliko načina za dugoročnu vremensku prognozu, a jedna od njih je i na osnovu vremenskih prilika između dva Božića, katoličkog i pravoslavnog.
– Između dva Božića je 12 dana, a svaki dan u prognozi je jedan mesec u godini. Vremenske prilike u januaru prognoziraju se na osnovu toga kakvo je vreme 25. decembra, mesec februar je 26. decembar i tako redom do Badnjeg dana koji je prognoza za decembar. U pojedinim selimam međutim, gledaju se dani između pravoslavnog Božića i Krstovdana, ali u oba slučaja princip je isti, hladni, snežni i oblačni dani predviđaju lepo vreme u tom mesecu, dok kiša, vetar ili vedro vreme ne slute na dobro- kaže Desimir Spasojević sa Ravnog Tora.
Kakva će godina biti, na Krstovdan se može saznati i uz pomoć pihtija, a procedura je sasvim jednostavna – na ovaj praznik koji se obeležava 18. januara, skuvaju se pihtije pa se iznesu napolje, da se hlade. Ako se stegnu i budu bistre kao staklo, godina će biti rodna i berićetna u svakom pogledu. Oni koji pak ne proprate vremenske prilike na Krstovdan, mogu to isto učiniti na Bogojavljenje, dan kasnije.
Zelen Božić, beo Vaskrs
Zelen Božić nosi beo Vaskrs, kažu u planinskim selima na tromeđi Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Ovde se veruje i da će zima još potrajati ako u februaru na Sretenje greje sunce.
-Kako je vreme na Mladence 22.marta, tako će biti celog proleća, dok martovksa grmljavina najavljuje rodnu godinu. Ako je sunčano na Blagovesti, godina će biti rodna, a ako je april pak mokar, jun će biti suv. Suv maj, bez kiše, sluti međutim gladnu godinu- veruju gorštaci.
– Ako na Bogojavljenje pada sneg ili stegne mraz, čeka nas dobra godina, a ako duva topao i suv vetar, godina će biti rodna, ali puna bolesti. Ako na ovaj praznik pada kiša, biće poplava, a ako je vreme vedro, preti suša narednog leta – veruju u planinskim selima.
Hronike beleže da sneg u novovaroškom kraju nije padao jedino u julu i avgustu, a pre par godina je 16. maja osvanuo beli pokrivač debljine pola metra. Da li će uskoro padati, meštani u jesen i proleće određuju i prema pojavi slane.
-Narodno iskustvo kaže da slana nikada ne može biti „starija“ od snega. A kada Rasničko polje prema Uvcu osvane u belom od slane to je siguran znak da će ga ubrzo prekriti i sneg. A ne tako davno sneg je ovde padao i sredinom juna– kaže Milan Janković iz Draglice.
Svoj način tumačenja prirodnih pojava imaju i voćari iz sela u pitomoj limskoj dolini. Ovde je poslednjih godina zasađeno skoro 500 hektara maline, a dobro rađa i drugo voće. Najviše se gaji šljiva, koja se suši ili se od nje peče kvalitetna rakija za prodaju.
– Dobro će roditi voće u voćnjacima koje od Nikoljdana do Badnjeg dana „pritisne“ magla a inje je tokom celog dana na granama. Međutim, na onim parcelama koje su pod maglom i na Božić 7. januara, grad će te godine, kako se veruje, uništiti voće i drugu letinu. Ako na Trifundan,14. februara, padne kiša dobro će roditi šljiva– kaže Radovan Glavonjić iz Bistrice.
Željko Dulanović
