Piše: Jasna Bajšanski
Zvonko Gvozdanović iz Slankamena za sebe kaže da nije izvorni poljoprivrednik, te da je u ovo sremsko selo na Fruškoj gori došao da bi se bavio nekim drugim poslovima. Ali, kako sudbina zna da bude promenljiva, zbog preloma ruke Zvonkovi snovi su se promenili, pa je, kako kaže, štafelaj otišao na jednu stranu, a on na drugu, u vinograd, jabučnjak i na njivu da gaji batat i to, sada već davne, 1998. godine.
Možda je to i prirodan sled. Pokolenja Gvozdanovića bavila su se vinogradarstvom i vinarstvom, a ne nedostaje im ni iskustvo u proizvodnji jabuka.
Kraljevsko vino koje je voleo Tito, a Putin uživao u njemu
– U mom vinogradu je grožđe koje niko nema na Fruškoj gori. Tu bih izdvojio sortu madam matijas, prvi klon koji je napravljen u Evropi i koji sada imamo samo jedan uzgajivač iz Mađarske i ja. Ova sorta je nekada bila odomaćena, ali je sada, na žalost, više nema. Dok je Vojvodina pripadala Austrougarskoj monarhiji, na njenim prostorima nije bilo hamburga, već se za jelo koristio upravo matijas, pre svega zbog njegovog muskatnog mirisa i ukusa. Crveno grožđe, crven list… fantastično grožđe, a vino neverovatno – s oduševljenjem priča Gvozdanović.
Ne manje ushićen, govori i o slankamenki i naglašava da je Slankamen jedino mesto koje ima svoje grožđe. Ali, upravo u ovom mestu gaje se razne sorte, od šardonea, sovinjona do rajnskog i italijanskog rizlinga, širaza. A da apsurd bude veći, nema baš sorte slankamenka. Zbog toga ona zauzima počasno mesto u Zvonkovom vinogradu.
– Imam i muskat krokan nabavljen sa Bisernog ostrva kod Novog Bečeja. Lozu sam nabavio od ljudi koji su tamo održavali vinograde, ja sam je kalemio. Trebalo mi je podosta vremena da mi ovaj posao uspe. Tad sam rekao da ovaj posao čovek radi ili zato što voli, ili zato što je lud. Ipak, sada imam vrhunsko vino. Čak sam uspeo da napravim i bermet od muskat krokana, objašnjava Gvozdanović.
Vino krokan nazivaju i „kraljevsko vino“. Kažu da su ga pili carevi, voleo ga je i Tito, a zbori se i da je Putin uživao u njemu.
Misterija krokana
Krokana ima i danas u vinotekama, pa i u trgovinskim lancima. Nikada nije bio jeftin. Nenad Basarić u tekstu „Kraj misterije krokana“ kaže da je to slučaj, ne toliko zbog kvaliteta ili prosečnih jedanaest procenata alkohola koji nosi, već iz obzira na istoriju ovog vina, ali i zbog seni onih koji su ga pre njih pili i kojima je vino bilo namenjeno.
Sorta muskat krokan bez svake sumnje nosi veo misterije u sebi. Na Bisernom ostrvu kraj Novog Bečeja, krajem 19. veka, u doba Austrougarske, grof Rohoncije posadio je sortu, za koju neki tvrde da je stigla iz Francuske, a drugi iz Alžira. Grof je lozu tad posadio i na brojnim drugim lokacijama širom Evrope.
Iako podložan bolestima, osetljiv prema sivoj plesni i niskim temperaturama, muskat krokan je samo bujao na petnaest hektara vrlo plodne zemlje Bisernog ostrva. Poseban efekat na razvoj loze imao je refleks sunčevih zraka sa Tise i izraziti mikrolokalitet. Basarić piše: „Nakon doba filoksere, kada je devedeset procenata svetskih vinograda uništeno i kad se krenulo u obnavljanje sorti, ispostavilo se da muskat nema nameru da se bilo gde održi, osim na grofovskom posedu. Krajnje autentično vino grof je od tad kao poklon slao na razne evropske dvorove, prijateljima, poznatim političarima, bogatašima, gradeći izuzetno prepoznatljiv brend. Karton ovog egzotičnog proizvoda, kao znak pažnje, poštovanja, ali i prestiža, neki procenjuju da bi danas premašio sumu od oko hiljadu evra.“
Organska zaštita jeftinija i kvalitetnija
A, svoje vinograde ovaj domaćin dobro pazi i neguje pa zbog toga primenjuje organsku zaštitu, tretirajući ih samo bakrom i sumporom. Sadašnji bakar je izuzetno kvalitetan, sporo se ispira i, kada se u njega doda neko lepilo, loza trpi 20 do 30 litara kiše po kvadratnom metru, tako da vinograd ne mora da se prska posle svake kiše.
Ovakva zaštita je i jeftinija i kvalitetnija od konvencionalne. Gvozdanović kaže da je vinograd zatravljen i da je trava čudo, jer rešava mnoge stvari.
– Moram reći da moje grožđe ima puno šećera. Vinogradi su na odgovarajućem nagibu i dispoziciji, prisutan je uticaj Dunava na padine Fruške gore i grožđe zato ne prerodi. Primera radi, po lastaru slankamenke ide samo jedan grozd. Prošle godine sam radio eksperiment da na čokotu vranca ostanu dva grozda i u širi je bilo preko 29 procenata šećera, što se ne postiže ni u Severnoj Makedoniji, ni u Crnoj Gori – objašnjava Zvonko.
Na pitanje da li je od nekoga nasledio svo to znanje, kaže odrično i da je njegova škola dobra, ali je školarina skupa.
ZVONKOVO SIRĆE ZA LEK: Božiji dar iz jabuke i sibirskog ariša
Kako neguje svoje vinograde, tako visperani Zvonko Gvozdanović pažnju posvećuje i svojim jabučnjacima, od čijih plodova pravi jabukovo sirće. Oni koji su ga konzumirali, kažu da je posebno, a ta posebnost dolazi od taksifolina koji mu Zvonko dodaje. Taksifolin je najjači prirodni antioksidant, flavonoid dobijen iz drveta sibirskog ariša. Svojim lekovitim i blagodetnim svojstvima neutrališe iz organizma slobodne radikale, ojačava zidove krvnih sudova, poboljšava regeneraciju unutrašnih organa i tkiva…
– Taksifolin je 30 puta jači antioksidant od aronije i, u kombinaciji s jabukovim sirćetom, daje jako lepe rezultate. U kombinaciji s medom ovo jabukovo sirće pogodno je za sprečavanje i lečenje mnogih bolesti. Ono pre svega jača odbrambenu moć organizma od kancera, pročišćava krv, smanjuje holesterol, snižava visok krvni pritisak, sprečava srčane bolesti i smanjuje mogućnost srčanog udara, otklanja reumatske tegobe, malaksalost, umor, smanjuje glavobolju, ublažava migrenu, pomaže kod otklanjanja gojaznosti, leči hronično oboljenje sinusa, reguliše rad creva kod trovanja i jača potenciju. Jabukovo sirće u vreme pandemije kovidom veoma je korisno, jer se njegovom konzumacijim sprečava zgrušavanje krvi – ističe Gvozdanović. Svoju priču o jabukovom sirćetu završava tvrdnjom da je jabuka voćka nad voćkama i da nije Eva Adamu u raju jabuku uzalud dala. Jabukovo sirće je najveća čar prirode, Božiji dar.
