Otkako je krajem novembra prošle godine zasadio mlade sadnice šljiva čačanske lepotice, Milan Janković iz sela Sveta Petka, kod Bujanovca, češće nego inače svraća u voćnjak da vidi u kakvom su stanju. Voćke je zasadio na međurednoj razdaljini od četiri metra sa isto tolikim razmakom između samih sadnica.

– Jamiće sam kopao motornim svrdlom. Pre sadnje na dno sam stavio pregoreli stajnjak, a potom i đubrivo bogato fosforom jer je analizom utvrđeno da ga u zemeljištu nema dovoljno – kaže Milan.

Pre nego da krene sa sadnjom on je na dubini od šezdeset metara iskopao novu bušotinu za vodu. Iako je po iskopanom metru kvadratnom morao da plati sto evra investicija se isplatila, jer se ispostavilo da bušotina poseduje odličan kapacitet vode. Sada kada je ima u dovoljnim količinama on će svoj voćnjak sa mladim sadnicima, kao i onaj koji je zasadio pre četiri godine, opremiti sistemom za navodnjavanje kap po kap. Prve plodove od šljiva iz starijeg voćnjaka je dobio prošle godine. Od jabuka, krušaka, kajsija, trešanja i dunja nije jer su prolećni mraz i suša odradili svoje. Posle sadnje najviše problema sa prihvatanjem imao je sa sadnicama breskve, dunje i lešnika. Ove godine će na njihovim mestima zasaditi nove jer je umeđuvremenu shvatio gde je pogrešio. 

– Ove sezone šljive čačanka lepotica i čačanka rodna ulaze u punu rodnost, tako da od njih, ako im vremenske prilike budu pogodovale, očekujem dobar rod – ističe Milan.

Nada se lepom prinosu i od zasađenih hibridnih sorti jabuka ajdared, zlatni delišes i greni smit, kao i od šumatovke, budimke i lubeničarke koja pripada staroj atohtonoj sorti izuzetnoj za organski uzgoj. Puno očekuje i od zasađene kruške viljamovke i stare sorte kruške limunke koja se kalemi na podlozi divlje kruške koja joj garantuje dugovečnost. Na kraju voćnjaka koji broji oko dvesta sadnica zasadio i nekoliko sadnica pistaća koje treba da rode u petoj godini od sadnje. Tik uz njih zasadio je i sadnice zove. Ovaj mladi voćar ima puno planova za budućnost. Planira da deo ubranih plodova voća suši, a preostali prodaje za konzumiranje i preradu u rakiju. Jesenas je svaku voćku potkrepio stajnjakom i đubrivom bogatim fosforom. Dodaće malo i KAN-a, jer je analizom utvrdio da je zemljištu potrebno više azota, a potom će pristupiti riljanju oko sadnica, krojenju i sređivanju voćnjka.

Tekst i foto: Gordana Nastić