Mladi istoričar Miša Anđelković, iz pirotskog sela Obrenovca, dok je studirao svaki slobodni trenutak provodio je na svom imanju i čuvao stado od 80 ovaca. To ga nije omelo da master studije istorije u Novom Sadu završi sa desetkom.
Miša Anđelković je spojio stari, srednji i novi vek sa stadom ovaca. Pašnjaci i livade često su bile njegova čitaonica.
„Milina je bilo učiti sa njima, sa ovcama… mir, tišina, stvarno je bilo uživanje. Biblioteka i čitaonica su bile sa mnom u svakom trenutku. Knjiga je uvek u torbi…“, priča Anđelković.
Deda Ljubomir uveo ga je u svet istorije, a kada je odlučio da joj se posveti, dobio je podršku roditelja. Stojan Anđelković, Mišin otac, ističe da je izuzetno ponosan na svog sina.
„Bez obzira što je on učio i fakultet, on je nama pomagao. Celog leta je bio ovčar, sa sobom je uvek nosio knjige, uz ovce je završio fakultet… a mislim da se i celo selo ponosi Mišom“, kaže Stojan.
Iako je stažirao u Pirotu i dobio zvanje kustosa, Mišino obrazovanje nije bilo dovoljno da dobije posao. Ipak, otvorila su se neka druga vrata.
„Ja sam dobio poziv iz Beograda – poziv od direktora Muzeja žrtava genocida Dejana Ristića i naravno, ponudu sam odmah prihvatio, tako da sam već počeo da radim. To je upravo ono što sam ja hteo. I svakako mi je jako drago da sam dobio onaj posao koji sam želeo. I to je samo jedan izazov da ja dokažem da sam tu gde jesam s pravom“, kaže Miša.
Tom mladom čoveku istorija je strast – ali ne jedina. Obožava odbojku i stripove, uz koje je naučio italijanski jezik, ima biblioteku sa više od tri hiljade knjiga.
Rešen da se i dalje usavršava, kaže da ne bi menjao dobitnu kombinaciju, pa će verovatno i doktorat, osim na fakultetu, pripremati na prostranim pašnjacima uz svoje stado.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
