Grejani plastenici su već puni mladih biljaka koje valja negovati do berbe. Ni bašte pod krovom koje se ne greju takođe ne dangube. I u jednim, i u drugim plastenicima povrću preti gljiva Botrytis cinerea koja izaziva sivu trulež.
Isti uzročnik sive truleži napada preko 200 vrsta gajenih biljaka među kojima su paradajz, paprika, salata, krastavac, tikvica, jagoda, malina, vinova loza … Problem je veći u objektima u kojima nisu dobro regulisani temperatura i relativna vlažnost vazduha. Takođe, nepravilno (povećano) đubrenje azotom i nastanak ozleda pogoduju prodoru patogena u biljku.
Nekrotične pege na stablima, listovima, plodovima
Gljiva se održava u zaraženim biljnim ostacima. Pri povoljnim vremenskim uslovima formiraju se konidije, organi za širenje bolesti. One klijaju u kapi vode, ili pri potpunoj zasićenosti vazduha vlagom i izazivaju infekciju biljaka. Infekcija se najčešće ostvaruje preko ozleda, ali je moguć i direktan prodor patogena u osetljivo tkivo biljke. Tokom vegetacije može doći i do više ciklusa zaraza.
Simptomi bolesti mogu se javiti na stablu, listovima i plodovima povrtarskih biljaka. Kada se zaraze mlade biljake rasada, simptomi se uočavaju na prizemnom delu stabla sejanaca. Vodene nekrotične pege zahvataju tkivo stabla sa svih strana i prstenuju ga, što dovodi do poleganja rasada. Kod starijih biljaka, posle pojave vodenastih pega počinje sušenje gornjih delova.
Na paradajzu simptomi se uočavaju na ostacima zakinutih zaperaka na stablu, kruničnim listićima posle oplodnje, na peteljkama, na plodovima. Vodenaste pege se na plodovima obično uočavaju na mestu spajanja peteljke i ploda. Kao posledica razvoja gljive tkivo na plodovima se razmekšava i oni opadaju. Na listovima paradajza vodenaste pege nastaju najčešće na vrhovima, brzo se šire i nekrotiraju. Na površini obolelog biljnog tkiva, u uslovima visoke vlažnosti, razvija se sivopepeljasta prevlaka koju čine reproduktivni organi gljive, a zaraženo tkivo propada.
Zaštita registrovanim preparatima
Na listovima krastavca nekrotične pege nastaju po ivici ili na vrhu, dok na plodovima trulež obično nastaje pri vrhu ili oko peteljke. Sivopepeljasta prevlaka se razvija po površini zaraženih biljnih delova u uslovima povoljnim za razvoj patogena.
Na salati koja se proizvodi u zaštićenom prostoru siva trulež se može javiti u svim fazama razvoja biljke, od od rasada do krajnjeg proizvoda. Prvi simptomi, vodenaste pege na starijim biljkama nastaju u osnovi listova. Pege postaju hlorotične i prekrivene sivom micelijom.
Osnovna mera zaštite od ovog patogena povrća koje se gaji u zaštićenom prostoru predstavlja regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta. Pri oblačnom i prohladnom vremenu potrebno je smanjiti zalivanje biljaka, voditi računa o pravilnom đubrenju povrća azotnim đubrivima, osvetljenosti zaštićenog prostora, provetravanju, kao i o sklopu biljaka. Korišćenjem antikapajućih folija smanjuju se povoljni uslovi za razvoj patogena. Higijena plastenika, iznošenje zaraženih plodova tokom vegetacije, kao i uklanjanje i detaljno čišćenje plastenika od biljnih ostataka pred smenu useva, takođe su od značaja u borbi protiv ovog patogena.
Hemijske mere zaštite odnose se na primenu registrovanih preparata, poput preparata aktivne materije pentiopirad ili fluopiram+trifloksistrobin u usevima paradajza. Koristiti isključivo preparate registrovane za suzbijanje sive truleži u određenoj biljnoj vrsti, voditi računa o dozi/koncentraciji primene, kao i o karenci. Važno je da se tokom hemijske zaštite smenjuju fungicidi različitog mehanizma delovanja i da se poštuju preporuke proizvođača preparata o maksimalnom broju tretmana istim preparatom tokom vegetacije, u cilju efikasne zaštite. Ovim se izbegava i pojava rezistentnosti patogena, ne samo na preparat, već i na aktivnu materiju.
Piše: Dipl. inž. Bojana Karapandžić, PSS služba u Leskovcu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
