Kraljica jeseni se upotrebljava na različite načine. Zimi se jede jednostavno pečena u rerni i po ukusu i nutritivnoj vrednosti stekla je epitet domaće banane. Od nje se prave čorbe, variva, služi kao osnova za rezance, paste, pite i mafine, a pojedini od nje prave i rakiju. Od semenki se prave ulje ili brašno. Koja će se sorta bundeve odabrati za koje jelo zavisi od njenog ukusa i sadržaja šećera.
Hokaido ili japanska tikva je veoma slatka, ima izrazito narandžastu ili crvenu boju kore. Prilikom pripreme kora ne mora da se ljušti. Odlična je i za slana i za slatka jela.
Muskatna rebrasta je bundeva tamno – zelene do narandžaste boje kore, sa narandžastim i veoma aromatičnim mesom. Koristi se za pečenje, kremaste čorbe i pravljenje pita.
Muskatna tikva kruškastog oblika ima koru krem boje i narandžasto meso oraštastog ukusa i glatke teksture. Od nje se prave skoro sva jela.
Domaća stara sorta se ranije gajila u poljima kukuruza. Oblik joj varira od okruglog do izduženog i kruškastog. Ima izuzetno slatko meso i tvrdu koru, a najviše se koristi za pečenje u rerni i pravljenje pita bundevara.
Banatska bela je starinska sorta koja daje krupne, okrugle i pljosnate plodove. Prepoznaje se po svetlo-sivoj ili beloj boji kore. Meso joj je žuto.
Prinčeva kruna daje plod karakterističnog oblika turske kape ili krune. Kora joj je tvrda i glatka, pepeljasto-sive boje. Meso joj je suvo, gusto i veoma slatko. Dugo ostaje sveža i najduže može da se čuva u skladištima.
Piše: Biljana Nenković
(novembar 2026.)
