Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Уље из семена кајсије чини чуда

Уље из семена кајсије чини чуда

340

Пише: Леа Радловачки

Свега неколико капи уља од семена кајсије на дневном нивоу чине промене у организму за цео живот, чак до те мере да се неки куну да је то најбољи производ који постоји на Планети. За тили час решавају бубуљице, митeсере и ожиљке, чувају кожу од УВ зрачења, а нешто мало више времена је потребно да би вам вратиле природну густину косе, па чак и боју онима који седе. Такође, јачају нокте, отклањају проблеме са зглобовима, чисте слепо црево и регулишу притисак, док има и оних којима су излечиле тумор. Укратко речено – регенеришу читав организам.

– Главни састојак овог уља је Б 17 витамин – открива нам „тајну“ произвођач из Кикинде Горан Степанов, власник Пољопривредног газдинства Степанов у Кикинди, који са својом породицом прави разне искључиво природне и здраве производе од 1997. године. – Осим већ реченог чудотворног уља, ту су и витамини А, Ц, Е, Омега 3, 6, 9, палмитинска и стеаринска киселина.

На промене не треба дуго чекати

Нека истраживања, чак, указују на то да уље од семена кајсије исправља деформитете на дезоксирибонуклеинској киселини (ДНК), због чега би људи, уз одговарајућу употребу, могли без проблема да живе и до 120 година.

– Уље треба користити на празан стомак, дакле чим устанете, 20 минута до пола сата пре доручка или прве кафе – наводи наш саговорник. – Важно је и да се избаци и индустријска храна, јер она је пуна адитива који нас загађују и запушавају. Након десетак дана примене, на начин на који смо установили да је то најбоље чинити, читав организам почиње да се чисти и већ су видљиве промене на телу које свако може да уочи. Рецимо, када увече намажете лице с две-три капи, већ ујутру се види колико је кожа чиста и нахрањена.

Породица Степанов је сасвим случајно почела да се бави производњом овог уља, пре десетак година, када су га испробавали зарад здравља деце. Када су уследили први озбиљнији резултати, схватили су да приче о том производу нису само приче и тако су решили да га уврсте у своју понуду која обухвата и још нека уља, пекмезе, ликере, ракије и друго.

– Људи нису довољно упознати с уљем од семена кајсије, нити имају превелику жељу да га пробају, а ми се трудимо да највише њега форсирамо – наводи Степанов. – Маркетинг и рекламе одводе људе на другу страну. Међутим, у последње време нам се јављају многи људи који су изашли из болнице, а који су били најтежи онколошки пацијенти, а има и оних који су се у потпуности излечили. То нам даје ветар у леђа, тако добијамо енергију да наставимо даље.

Најбоља је „марелица“ и ручна крцкалица

С друге стране, и добру и лошу рекламу о уљу шаљу велике фирме чији се технолози „играју“ с производњом, па праве разне тинктуре, односно, разблажују основни производ, због чега стварају генерално лошу слику о њему, али то је и разлог због ког конзументи ипак остају лојални Степановима.

У Америци забрањено, у Аустралији обожавано

Интересантно је да је ово уље у Америци забрањено, док га у Аустралији обожавају, указује наш саговорник. Код нас има простора да се све подигне на виши ниво, али овај продукт највише треба промовисати образованим људима који су спремни да отворе умове и пробају нешто што итекако вреди. Приде, иако се Србија, сматра он, издваја по непревазиђеном квалитету пољопривредних производа, није му јасно зашто се држава више не посвети тој области и посебно подстакне мале произвођаче, јер у њима лежи потенцијал.

– У то смо се уверили летос кад смо били месец дана на годишњемод мору, па смо по повратку чули да су многи наши корисници пробали друге брендове и рекли су нам да има доста превараната и да то није то – каже Горан. – Ми и на сајмовима прикупљамо разне производе и долазимо до истог закључка, а то је да то нису чисти производи и да се у уља нешто додатно меша.

Како би уље од семена кајсије било врхунско, важно је одабрати сорту Prunus armeniaca, илити такозвану „марелицу“, из које се коштица вади кад је плод сув. На квалитет доста утичу и ђубрива која се користе у воћњаку, те је најбоље да она буду природна. Када се коштица извади, чека је сушење, а потом и „одлазак“ у крцкалицу.

– Онда иде процес који је најважнији и најмукотрпнији, а у коме учествује цела породица: вађење самог семена. Постоје и машинске методе за то, али онда су губици огромни и увек залута неко семе које је, рецимо, буђаво и уме да поквари читав производ – описује Степанов и додаје да је финални део када се семе цеди у преси, након чега се сирово уље остави да се таложи