Na zlatiborskoj pijaci među šarenilom i mirisom domaćih proizvoda, izdvajaju se tezge sa toplim vunenim jaknama, džemperima, prslucima, pončo komadima, čarapama, kapama i rukavicama iz Sirogojna. Zlatiborska narodna radinost poznata po svojim vrednim pletiljama i unikatnim rukotvorinama. Svaki konac krije priču o tradiciji, upornosti i umeću koje se prenosi s generacije na generaciju, a istovremeno nosi i toplinu planine odakle potiče.
Dok razgledamo raznorazne modele, pogled nam se zaustavlja na dužu, šarenu, debelu jaknu. Saznajemo da je za njenu ručnu izradu potrebno desetak dana. Koristi se isključivo ovčija vuna (ponekad sa dodacima od kože ili lana) i specijalne igle dimenzije 4,5, odnosno tanje za ovu vrstu rada. Naša sagovornica kaže da prvo isplete jaknu, prepegla je, a zatim na njoj izveze geometrijske šare po ukusu kupca.
Ističe da je najteže raditi duže i debele jakne, jer kada ih isplete, držeći ih u krilu, onako teške, naknadno veze. Što se tiče čarapa, one su mekane, tople i izdržljive, sa sitnim detaljima koji ih čine unikatnim, dok prsluci često imaju kontrasne boje i bogat ornament, koji daju umeće majstora i ljubav prema tradiciji.
Cena modela jakni, jer su one najzahtevnije za rad, se kreće od 80 do 120 evra, što je mnogo niže nego u ostalim gradovima širom Srbije. Kako dolaze jesenji dani, najviše se traže ukrašeni prsluci sa tradicionalnim vezom, pa sve do šarenih vunenih čarapa sa karakterističnim zlatiborskim motivima.
Pogled nam se zaustavio i na patikicama za bebe u različitim bojama, koje ne možete da nađete u gradskim prodavnicama. Treba napomenuti da ovi modeli nisu samo odeća, već mala umetnička dela, spoj lepote i praktičnosti.
Dok smo odlazili primetili smo bakicu koja strpljivo sedi, prodaje svoju robu, ali u isto vreme i plete novi par čarapa. Rekla nam je da ne želi da je fotografišemo, ali je dodala da svaki model koji napravi svojim rukama, to je kao da šalje komadić topline i ljubavi nekome ko će te čarape nositi. Naglašava na kraju da kada neko kupi njen rad, nosi deo njihove istorije i čuvene planine u Srbiji.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
