Unesko je odbio nominaciju bukovih šuma – na Fruškoj gori, Tari i Kopaoniku za listu svetske baštine, jer, kako objašnjavaju, nisu dostavljene informacije o seči, kao ni o planu za njeno smanjenje. Nacionalni Dan zaštite prirode Srbija dočekuje sa najnižim stepenom šumovitosti u regionu, a Vojvodina je po tome prva u Evropi.
Prvi put Srbija je pokušala da neko prirodno dobro nominuje za prestižnu listu svetske baštine, ali šume naša tri nacionalna parka moraće da sačekaju narednu godinu, dok se ne ispune preporuke. Za Unesko nije dovoljno da seče nema u predelima pod prvim stepenom zaštite, već je ne sme biti ni u neposrednoj okolini.
„Ono što je traženo od zemlje Srbije je da se smanje te količine propisanih seča. Znači ako se na teritoriji NP Fruška gora sprovodi oplodni sek na površini od pet hektara, taj oplodni sek mora biti po ovim kriterijumima biti sveden na površinu od jednog hektara“, kaže Dragana Ostojić iz Republičkog zavoda za zaštitu prirode.
Ekolozi upozoravaju da je protekle godine primećena seča baš u blizini nominovanih lokaliteta na Fruškoj gori. Nelegalna seča, mali stepen pošumljavanja i loše upravljanje, kažu ključni su uzroci loše pošumljenosti.
„Da se šumama u zaštićenim područjima prirode mora upravljati ne komercijalno, nikako. Znači da nemamo ove prekomerne seče šuma, nego da to bude obim seča koji je u funkciji zapravo održavanja vitalnosti tih šuma i zapravo seče koje ne uništavaju šumeske ekosisteme“, navodi Dragana Arsić iz organizacije „Odbranimo šume Fruške gore“.
Za razliku od Fruške gore, čija pošumljenost dostiže i 30 odsto, u 14 vojvođanskih opština ona je ispod jednog procenta i zovu ih agrarne pustinje. Samo Pokrajinska vlada je od 2016. za šume izdvojila milijardu dinara. Najviše su dobile Vojvodina šume, čak 71 odsto sredstava, a uz to to i 5.000 hektara državnog zemljišta za pošumljavanje. Međutim, procenat se bitno ne menja.
„Te parcele su često usitnjene, znači nisu kako se to u narodu kaže u tabli, to je jedan problem, drugi je još uvek nisu rešeni vlasnički odnosi, još uvek je restitucija prisutna, tako da nije moguće pošumiti svih 5.000 hektara zemlje, što bi u velikoj meri povećalo pošumljenost Vojvodine“, ističe Jadranka Savin iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Ali ne i dovoljno i daleko od dostizanja evropskog optimuma po kome bi u Vojvodini šumovitost morala se uveća za gotovo 162.000 hektara, odnosno da se više nego udvostuči površina pod šumom.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
