Mlečno govedarstvo je višedecenijska tradicija u porodici Lukić iz Bošnjana kod Paraćina. Andrija (22) i Aleksa Lukić (19) praktično su odrasli na farmi goveda deda Radeta i baba Slavice, ali su rešili da odu korak dalje i da počnu da se bave i proizvodnjom sireva, što se pokazalo kao vrlo isplativo.
Sir je nezaobilazna namirnica na skoro svakoj srpskoj trpezi, uz bilo koji svakodnevni obrok, ili kao delikates uz vino za neke posebne prilike. Upravo su se time vodila braća Lukić kada su odlučili da prave sireve, i to one delikatesne.
O govedima učili od dede, o siru od babe
– Baba i deda dugo imaju farmu muznih i tovnih goveda, sada je tu ukupno 35 grla, od toga dvadesetak muznih krava simentalske rase. Naši roditelji već dugo, sigurno 20-ak godina, otkupljuju mleko, imaju otkupnu stanicu i prodaju mleko jednoj velikoj mlekari u Paraćinu. Oni se ne bave proizvodnjom, a moj brat i ja smo želeli da unapredimo posao, tako da smo se odlučili za proizvodnju sira i kačkavalja. Mi smo odmalena pomagali babi i dedi oko goveda, tako da znamo sve poslove u mlečnom govedarstvu. Gledali smo babu kako pravi sir za našu porodicu i poznajemo tehnologiju pravljenja ovog mlečnog proizvoda – kaže stariji brat Andrija.
Braća Lukić odlučila su da počnu s proizvodnjom dimljenog kravljeg sira, dimljenog kačkavalja i sira u maslinovom ulju. Najpre su isprobali nekoliko recepata, ponudili prijateljima da probaju, a kada su videli da se to ljudima itekako sviđa, rešili su da krenu s većim količinama koje bi ponudili na tržištu.
– Imamo beli kravlji sir koji se pravi na stari srpski tradicionalni način od punomasnog mleka i koji se onda dimi, nakon što se napravi sir od mleka u koje se stavi samo sirilo i so. Taj sir stoji oko mesec dana u uslovima koje zahteva adekvatno dozrevanje, odnosno, u određenim mikroklimatskim uslovima, na temperaturi između 13 i 15 stepeni. Imamo prostoriju koja je opremljena po propisima i standardima. Zatim sledi dimljenje koje traje nekoliko dana. Važno je da u siru nema nikakvih konzervansa i aditiva, tako da je 100 posto prirodan proizvod. Zatim te sireve vakumiramo, da bi mogli duže da stoje – objašnjava Andrija Lukić.
Sir sa začinima najprodavaniji
Kako bi ponudili tržištu još neke ukuse, u taj sir stavljaju razne dodatke, kao što je aleva paprika, sremuš, kao i mešavina začina (mirođija, sremuš i origano). Upravo je taj sir sa začinima najprodavaniji.
Imamo još jedan zanimljiv proizvod koji je pravi delikates. A to je dimljeni sir, s više ukusa, u ekstra devičanskom maslinovom ulju – kaže naš sagovornik.
Lukići kažu da je tražen i dimljeni kačkavalj.
Kačkavalj pravimo po recepturi gaude. To je tvrdi sir. Stoji tri meseca, pa se onda dimi. Malo je duža procedura, jer svaki kačkavalj mora da sazri, pošto vremenom dobija ukus i aromu – ističe Andrija.
Osnovni recept za izradu belog sira braća su naučila od svoje bake, ali su ga i sami doradili po svom ukusu.
Jednostavno, probali smo to što smo napravili, dorađivali, usavršavali i tako došli do ovih proizvoda koje trenutno radimo. Ljudima se to svidelo – kaže Andrija.
Mladi Lukići još uvek nemaju velike količine sireva i kačkavalja, jer sve rade sami i sve rade ručno. Fizički nije težak posao, ali, kako kažu, zahteva dosta vremena.
Proizvodimo do 10 kilograma dnevno. To za sada nije velika proizvodnja, ali nas dvojica ne možemo više da postignemo. Potražnja se polako povećava, i planiramo da povećamo proizvodnju. Zato ćemo morati da nabavimo odgovarajuće mašine i aparate i možda angažujemo nekog radnika. Pošto imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo, verovatno ćemo da konkurišemo za neke subvencije. Do sada ništa nismo koristili. Pošto smo mladi i poljoprivrednici i preduzetnici, mislim da bi država trebalo da omogući neke povlastice za nas mlade koji pokrećemo svoj biznis – naglašava Andrija Lukić.
Sireve prodaju preko interneta, mušterije dolaze na kućni prag, kao i u obližnjim marketima i restoranima u okrugu. Cene su od 900 do 1.200 dinara, a svi sirevi su vakuumirani, tako da mogu i duže da stoje.
Salon vina u Paraćinu pun pogodak
Andrija i Aleksa su svoje proizvode predstavili na Salonu vina, koji je u martu održan u Paraćinu, što se pokazalo kao pun pogodak. Osim što su prodali veću količinu sireva, ono što je još važnije, napravili su kontakte za buduću saradnju.
Iako još mladi, braća planiraju da ostanu da žive na selu. Andrija studira poslovnu ekonomiju, a Aleksa završava ekonomsku školu. Nadaju se da će im to znanje pomoći u poslu kada je reč o finansijama, pošto im onaj glavni deo, proizvodnja sira i kačkavalja, već dobro ide od ruke.
Piše: Jelena Lukić
