Nakon završene berbe maline važno je nastaviti sa agrotehničkim i hemijskim merama kako bi se obezbedio rodni kapacitet za narednu godinu i produžio životni vek zasada. Nega zasada posle berbe podrazumeva rezidbu izdanaka, rodnih stabala koji su doneli rod ove godine, uklanjanje i spaljivanje orezanih izdanaka, zatim rezidbu i proređivanje letorasta koji su ostavljeni za narednu godinu i navodnjavanje.
Iako se na području delovanja RC Kruševac, malinjaci nalaze u fazi razvoja starenja, odnosno početak mirovanja, vizuelnim pregledom, uočeni su simptomi smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi), u niskom intenzitetu napada, obaveštava Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.
Simptomi bolesti se ispoljavaju na listu u vidu sitnih svetlosmeđih pega kružnog oblika i sa tamnom nijansom po obodu. Oboljenje najpre zahvata donje listove dvogodišnjih rodnih izdanaka a kasnije prelazi na lišće jednogodišnjih izdanaka. Sa razvojem bolesti pege se znatno uvećavaju i međusobno spajaju. Zaraženi listovi požute i kasnije dobijaju svetlosmeđu boju i pre vremena otpadaju. Prevremena defolijacija lišća ima za posledicu smanjenje prinosa u narednoj godini.
Oboleli izdanci ulaze u zimu nezreli, pa su osetljivi na mraz. Ovaj patogen prezimljava u peritecijama na opalom lišću i piknidima na izdancima.
U cilju zaštite maline od ovog patogena preporučuju se preventivne mere kontrole koje imaju za cilj smanjenje infektivnog potencijala, a to su rezidba i uklanjanje zaraženih mladara i sakupljanje ili zaoravanje opalog lišća.
Intenzitet prisustva ovog patogena na našem terenu ne zahteva primenu posebnih hemijskih mera zaštite već se zaštita maline od ovog patogena obavlja zajedno sa suzbijanjem prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata).
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
