Uoči sastanka svetske organizacije proizvođača maline

jul 20, 2026

U Meksiku će se krajem oktobra ove godine po četrnaesti put održati sastanak Svetske organizacije proizvođača maline (International Raspberry Organization) čiji je domaćin Nacionalno udruženje izvoznika jagodastog voća Meksika (ANEBERRIES). Svetska organizacija predstavlja krovno udruženje svih proizvođača maline u svetu. Pored Srbije, njene članice su Kanada, SAD, Meksiko, Čile, Peru, Australija, Kina, Škotska, Engleska, Poljska, Bugarska i Ukrajina. Od samog osnivanja 1998. godine, organizacija postupa u skladu sa načelima povećanja potrošnje maline u svetu sa akcentom na bezbednosti hrane, razmeni proizvodnih i tehničkih informacija između članica i održavanju dobrih i prijateljskih odnosa svih aktera u malinarskom biznisu.

Konferencija će biti održana 27. i 28. oktobra u glavnom gradu države Halisko, Gvadalahari koja je drugi po veličini meksički grad, ima blizu dva miliona stanovnika, a nalazi se na nadmorskoj visini od preko 1.500 metara.

Stub razvoja meksičke poljoprivrede

Meksiko je deveti najveći izvoznik u svetu poljoprivrednih proizvoda. Na prvom mestu po vrednosti je pivo, na drugom tekila, jagodasto voće je na trećem, avokado na četvrtom i meso na petom mestu, što zajedno čini 56 % vrednosti ukupnog izvoza poljoprivrede ove zemlje.

Malinarstvo je poslednjih godina značajan stub razvoja meksičke poljoprivrede, a malina se gaji na više od 15 hiljada hektara. Zahvaljujući primeni savremenih tehnika gajenja, prosečan prinos po hektaru meksičkih proizvođača iznosi 18,5 tona, a izvoz se većim delom (95%) bazira na svežoj malini, a svega 5% količina predstavlja smrznutu malinu.

Blizina američkog tržišta ali i brojne marketingške aktivnosti su uticale da 96% maline iz Meksika završi kod njih, 2% maline proda se u Aziji i po 1% na tržištu Južne Amerike i Evrope. Koliki značaj meksikanci daju malini govori podatak da su ovo voće pre samo 12 godina (2014.) gajili na 2.364 hektara i da je porast proizvodnje generisao povećanje direktnih uposlenika u malinarskom biznisu koji sada iznosi više od 120 hiljada ljudi.

U izvozu Kine, Ukrajine i Poljske dominira smrznuta roba

Činjenica je da meksička malina još uvek ne dolazi u značajnoj meri na evropsko tržište, što nije slučaj sa malinom iz Kine, Ukrajine i Poljske. Kinezi beleže porast proizvodnje koja je poslednjih godina premašila 60 hiljada tona. Od tih količina 50% se proda kao smrznuta roba koja se poslednjih godina sve više uvozi i u našu zemlju. Zbog porasta standarda u ovoj zemlji, raste i potrošnja maline na njihovom tržištu. U zavisnosti od godine, na lokalu se realizuje od 15 do 20% proizvedene maline. Primera radi, u Srbiji se od proizvedenih količina svega 3 do 5% potroši na domaćem tržištu. Kinezi izvoze i svežu malinu i to od 15 do 20%, a od 10 do 20% se preradi u sokove i druge proizvode, što sve zavisi od cene maline u otkupu.

Višegodišnji prosek proizvodnje maline za Ukrajinu je preko 60 hiljada tona, a u strukturi izvoza dominira smrznuta roba sa preko 95%. Najveći kupac maline iz ove ratom zahvaćene zemlje je Poljska sa oko 50%, a odatle se ukrajinska roba reeksportuje na treća tržišta, dobrim delom i u našu zemlju, koja je takođe reeksportuje. Druga izvozna destinacija maline iz Ukrajine je Nemačka sa oko 12 do 15%. Međutim, taj udeo godinama raste, pre svega zbog cene, ali i zbog politike ove zemlje koja i na taj način pomaže ukrajinsku ekonomiju. Rast izvoza maline iz Ukrajine beleži se i u Italiji, Srbiji, Litvaniji, Belgiji, SAD-u i drugim zemljama.

Kada su u pitanju Poljaci, njihova proizvodnja u značajnoj meri oscilira i kreće se oko 60 hiljada tona godišnje, ali zbog uvoza i reeksporta ukrajinske maline, godinama izazivaju zabunu na svetskom tržištu kada su u pitanju proizvedene i ponuđene količine. To se odražava i na cenu, ali je činjenica da su njihovi proizvođači i izvoznici u dosta boljoj situaciji nego malinari u našoj zemlji. Kao i kod nas, poljska malina se uglavnom smrzava i kao takva izvozi, a dominantno učešće u sortnoj strukturi imaju jednorodne sorte kao što su Glen Empl, Sokolica i Oktavia sa 75 do 80% učešća. Dvorodne sorte Polka i Polana, koje se i kod nas dosta gaje, čine ostatak proizvodnje kod njih.

Vredna pomena je i proizvodnja maline u Čileu koja je u prethodne dve godine doživela oporavak i dostigla 25 hiljada tona. Čileanci najviše gaje sortu Heritidž sa 70% učešća, zatim Miker 10%, a sve ostale sorte zauzimaju oko 20% malinjaka. Interesantno je da u poslednje vreme rastu površine pod sortom Vejkfild, zbog plodova svestrane upotrebne vrednosti. Ali, sveukupno gledano, tržište još uvek ne može da nađe adekvatnu zamenu za Vilamet i Miker kakav se proizvodi u našim proizvodnim područjima.

Udruženje pomaže malinarima

Nacionalno udruženje izvoznika jagodastog voća Meksika (ANEBERRIES) predstavlja 84% meksičke malinarske industrije, a svojim kooperantima nudi kompletnu podršku, počevši od primarne proizvodnje do prerađivačkih kapaciteta. Rukovodstvo organizacije je profesionalnog statusa i direktno odgovorno za uspeh i sve veću prisutnost meksičke maline na različitim destinacijama širom sveta.

Poziv stigao u Srbiju

Rukovodstvo meksičkog udruženja je 4. maja uputilo zvaničan poziv predstavnicima država članica Svetske organizacije proizvođača maline. Našu zemlju će na konferenciji u Gvadalahari predstavljati naučni savetnik čačanskog Instituta za voćarstvo Dr Aleksandar Leposavić.

Tekst i foto: dr Aleksandar Leposavić

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.