Suša koja je trajala gotovo 45 dana, nije naštetila samo voću, već i povrću, naročito krompiru koji je jako osetljiv. Biljke su zbog toga na pojedinim parcelama ušle u prinudnu fazu zrenja.  

– Svake godine je problem sa krompirom. Napala ga je suša, a kad je sušno vreme javljaju se i bolesti, bude bakterija – rekao je profesor Zoran Broćić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, naglašavajući da je najveći problem deficit vlage.

– Najveći problem je deficit vlage i suša. Imali smo drugu polovinu maja bez padavina i ceo jun bez padavina, što se u istoriji merenja nije desilo u Srbiji, da je gotovo 45 dana bila suša – s druge strane, po rečima profesora, problem je bio i hladan maj, kao i kasna sadnja.

– S druge strane imali smo  proleće koje je bilo malo prohladno, kasnila je sadnja. Maj je bio hladan, tako da je vegetacija kasnila, a onda smo naglo prešli u period sa deficitom padavina sa vrlo visokim temperaturama koje su se kretale do 40 stepeni, što vrlo nepovoljno utiče na krompir. Na sve biljke, a na krompir posebno – usled ovakvih vremenskih (ne)prilika, krompir je ušao u prinudnu fazu zrenja.

– Biljke su u pojedinim parcelama počele da se suše, da bukvalno ulaze u prinudnu fazu zrenja. Tamo gde je taj proces odmakao preko 50 posto, ne može se očekivati da sad ni neke obilne padavine mogu to da povrate. Može da dođe do formiranja prinosa većeg za desetak posto, ove kiše koje su pale će malo da ublaže to, ali definitivno ima krajeva gde nema navodnjavanja i tu će prinos biti ispod deset tona. Kod mene, u zasadu mesečara, ne verujem da imam tri tone po hektaru, i to su veliki gubici, katastrofa – rekao je profesor Broćić, uz napomenu da ima i onih koji su uspeli uz pomoć navodnjavanja da iznesu dobar rod.

– Ko je imao uslove za navodnjavanje on je uspeo da održi zasad, zahvaljujući pravilnom, čestom navodnjavanju. Tu se može očekivati uobičajeni prinos. Naravno, još se igra utakmica i videćemo šta će biti, jer krompir vegetira do početka septembra – a da li su u ovoj situaciji mogli da pomognu biostimulatori, Broćić nije baš uveren zbog dugotrajnosti sušnog perioda i prevelike iscrpljenosti biljaka.  

– Biostimulatori su mogli malo da ublaže efekat ovih mera, ali ne mogu da reše problem. U ovim ekstremnim uslovima, teško da su mogli nešto puno da urade. Ima to efekta ne sporim, ali je mali učinak u odnosu na iscrpljivanje koje je bilo – zaključio je profesor Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.