Krastavac je jedna od ekonomski najznačajnijih povrtarskih vrsta, i u svetu, i kod nas. U Srbiji se gaji na blizu 4.000 hektara. Najveća proizvodnja je u Šumadijskom regionu i u zapadnoj Srbiji, gde zauzima oko 1.500 hektara, sledi istočna i južna Srbija s oko 1.340 hektara, u Vojvodini se krastavac gaji na oko 850, a u Beogradskom regionu na oko 230 hektara. Srbija ukupno godišnje proizvede oko 55.000 tona krastavaca, što za svežu potrošnju, što kornišona. Značajne količine industrijski proizvedenog kornišona idu u izvoz, u okolne zemlje, a najviše u Nemačku. I značajne količine svežeg krastavca izvozimo u ovu zemlju, dok u okruženje izvozimo uglavnom prerađeni, konzervisani krastavac.

Naše mogućnosti za izvz krastavca daleko su veće, ne samo zbog kvaliteta koji postižu povrtari u Srbiji, neo i zato što je proizvodna cena kod nas znatno manja nego u razvijenijim evropskom zemljama. Reč je pre svega o učešću troškova radne snage. Dnevnica pomoćnog radnika u našim povrtnjacima, zajedno s troškovima prevoza, iznosi oko 20 evra, dok je isti takav radnik u Nemačkoj, recimo, plaćen 9 evra na sat.

Razlog za popularnost i izuzetnu traženost krastavca u svetu leži u njegovoj velikoj nutritivnoj i lekovitoj, a maloj kalorijskoj vrednosti. Poseban kvalitet krastavca je visok sadržaj vitamina B1, B2 i, pogotovo vitamina C, a od mineralnih materija na prvom mestu je magnezijum, što je posebno važno u epidemiji koronavirusa. Takođe, ima visok sadržaj kalcijuma, fosfora, cinka i gvožđa, što je važno za ishranu malokrvnih osoba. Zanimljivo je da u veoma malom sadržaju suve materije krastavac ima visok sadržaj proteina koji su sastavljeni od veoma važnih esencijalnih aminokiselina i njihov sadržaj je na nivou od 0,2 do 0,3 posto. Sadrži i veoma malo ulja od 0,1 do 0,2 %, i ova ulja se nalaze u semenu. Kako se krastavac koristi kad počne da se formira biljka, a ne njegovo seme, taj sadržaj ulja je minimalan. Sadrži značajnu količinu celuloze 0,1 do 0,2 %, što mu dodatno daje na kvalitetu, jer ona direktno nije svarljiva u organizmu, ali potpomaže varenje i čišćenje creva od štetnih materija.

Sadržaj suve materije je veoma mali i kreće se od tri do pet procenata, ali zato ima veoma visok sadržaj vode, od 95 do 97 procenata, zbog čega, kao i zbog sadržaja nikotinske i limunske kiseline, ima izuzetno prijatan ukus i aromu. Sadrži i glikozid – kukurbitacin koji daje krastavcu specifičnu aromu i ukus, ali u nepovoljnim uslovima, s većom koncentracijom kukurbitacina, može imati gorak ukus. To se obično dešava u periodu visokih temperatura, znatno iznad 39 stepeni Celzijusovih, kao i kad nema dovoljno vode.

Vrhunski prinosi samo u zaštićenom prostoru

Gaji se čak do 61. stepena geografske širine, s tim da se na severu uglavnom proizvodi u staklenicima, plastenicima, a iznad 55. stepena i dalje obavezno je dodatno zagrevanje.

Prinos više zavisi od mesta proizvodnje, a manje od regiona. Vrhunski prinosi ostvaruju se u različitim oblicima zaštićenog prostora. Tako se u objektima sa dodatnim zagrevanjem prinosi kreću od oko 50 kg/m² i uobičajene su dve žetve godišnje, dok je u objektima bez dodatnog zagrevanja najčešće moguća jedna žetva, i to na nivou od oko 15 kg/m². U proizvodnji na otvorenom polju salatnih sorti, prinosi se kreću na nivou od preko 10 kg/m² ili preko 100 tona po hektaru, dok se kod krastavca kornišona, prinosi, uz savremenu tehnologiju, kreću od 7 do 10 kg/m² , odnosno, od 70 do 100 tona po hektaru. Ovi prinosi su nešto manji od salatnih, jer se klasira u tri klase za domaće tržište: prva klasa dužine 3 do 6 cm, druga klasa 6 do 9 cm i treća klasa 9 do 12 cm. Sve preko toga prodaje se kao salatni krastavac i plasira preko zelenih pijaca za svežu potrošnju.

R.D.J.