Za uspešno gajenje krompira klimatski uslovi imaju veliki, ali ne i presudan značaj. Visina prinosa krompira zavisi od količine i rasporeda padavina, od kojih zavisi i broj krtola, krupnoća i kvalitet. Kako je krompir biljka umereno vlažnog podneblja, najpogodniji su krajevi s umereno vlažnim režimom i umerenim količinama padavina tokom čitavog vegetacionog perioda, bez visokih temperatura.
Temperatura
Krompiru odgovara temperatura bez velikih kolebanja tokom vegetacije, kao i za vreme zimskog mirovanja krtola u skladištu. Minimalna temperatura zemljišta pri sadnji mora biti 6 do 8 °C. Stabljika s lišćem izmrzava na -1 do -2 °C. Optimalna temperatura za rast krtola je 17 do 20 °C. Na višim temperaturama formiranje krtola i prinosi smanjuju se, a na temperaturi višoj od 30 °C rast krtola potpuno prestaje.
Optimalna temperatura za naklijavanje je 12 do 15 °C, što ubrzava proces za 10 do 12 dana. Visoka temperatura smanjuje prinos, ali kratkotrajno povećanje temperature (nedelju dana) do 20 °C u početku prorastanja, a zatim snižavanje temperature na 8 do 10 °C dovodi do povećanja prinosa.
Voda
Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. U uslovima sušnog ili prevlažnog perioda dolazi do formiranja sekundarnih krtola na već razvijenim (primarnim) ili njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri čemu se gubi značajan deo tržišne vrednosti. U sušnim razdobljima moraju se navodnjavati zasadi raznim formama.
Zemljište
Najpogodnija su laka, rastresita, peskovito – humusna ili peskovito – ilovačasta zemljišta s mrvičastom strukturom, bogatom mineralnim i organskim materijama, kao i s povoljnim vodno-vazdušnim karakteristikama. Ne odgovaraju mu teška, močvarna zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda. Podnosi kiseliju reakciju zemljišta, a optimalni rN je 5,4 do 6,5. Ovakvih zemljišta najviše ima u brdsko – planinskim rejonima ili na razoranim ledinama dugogodišnjih prirodnih livada i pašnjaka, sa dubokim oraničnim slojem. Zemljišta ovakve strukture i kvaliteta veoma su pogodna za đubrenje mineralnim i organskim đubrivima, odnosno, predstavljaju pogodan supstrat za dodavanje hranljivih materija, što omogućava postizanje većih prinosa.
U ravničarskim regionima za proizvodnju krompira su pogodni i aluvijalni nanosi u rečnim dolinama. Navedeni kvalitet zemljišta podrazumeva i njegovu lokaciju u proizvodnom regionu, s pogodnim klimatskim uslovima, pre svega u pogledu vlažnosti i temperature, što znači da će u suvim krajevima i s visokim temperaturama i pored određenog kvaliteta zemljišta, prinos krompira biti manji.
Najbolji tip zemljišta, černozem, rasprostranjen uglavnom u vojvođanskim ravnicama, zbog stabilne ilovačarske strukture pruža idealne uslove za proizvodnju krompira. U pogledu porekla nastanka zemljišta, na organskim zemljištima kao što su tresetišta, dobijaju se znatno krupnije krtole nego na zemljištima mineralnog porekla, a i semenski krompir, dobijen na organskim zemljištima, mnogo je kvalitetniji.
R.D.J.
Foto: JESHOOTS.COM on Unsplash
