Leto… na selu, u prirodi, gradu, oko nas, na bogatoj, šarenoj pijaci. Prvo što pomislim, naravno pored odmora, mora i planine je ona slika kad tata donese najveću lubenicu sa pijace. Obično smo tada već bili svi slobodni, nas dve na raspustu, a roditelji na zasluženom odmoru. Imali smo tada, a imamo i sad, taj komad raja na Fruškoj Gori koji nas je neprestano dozivao i kojem smo žurili svakog slobodnog trenutka. To je bilo, a i sad je,naše mesto okupljanja, kako nas tako i svih nama dragih ljudi. Al da se vratim na miris lubenice i musava usta. Naš teča je rodom iz Mošorina i po priči tamo su najbolje i najslađe lubenice. Imali su svoju tezgu, tačnije ogromnu prikolicu punu sveže ubranih lubenica, sve jedna veća od druge. I uvek je bio red, čekalo se da se odabere ona najbolja. Nije bilo greške, svaka je bila preslatka i zrela taman kako treba. Jedna je morala da stigne do nas, za šta je glava porodice bio zadužen, i da se dobro ohladi. Kada smo bili na vikendici hladili smo je u vodi, bunaru… a kod kuće u frižideru.
Ipak mi se čini da je ta ohlađena u bunaru bila mnogo slađa. Jedva smo čekali da se dobro ohladi i da mama donese veliku tacnu na kojoj je tata polutio lubenicu. Svako je dobio ogromno parče ispred sebe. Divan sok se slivao niz ruke dok smo sa osmehom i punim ustima slatkog zalogaja hvalili lubenicu. Neko je jeo koštice, neko je prebirao, neko seckao na sitne zalogaje, neko prvo hvatao srce, ali to nije bitno, važno je bilo zajedno podeliti i uhvatiti deo dana, i to kakvog, lubeničasto letnjeg. Danas je možda ipak malo drugačije, promenile su se okolnosti, a ni teča više ne proizvodi lubenice. Sada su neke druge slatke. Ja ipak mislim, s obzirom na neke nove veze i familije, da su možda slađe budisavske od koviljskih, a ni kaćke nisu loše. Naša deca ih jedu viljuškom naseckane i ohlađene, kažu ne vole da im se lepe ruke, a mi, šta ćemo sem da im se priključimo. Nema više slivanja niz ruke ni musavih usta, velikog dvorišta ni debelog ´lada. Al´ i dalje uz ohlađene i slasne zalogaje sećamo se ondašnjih lubenica i stvaramo neke nove uspomene.
