Da bi u jeku glavne paše (bagremova) u košnici bilo što više sabiračica, koje će u nepovoljnim uslovima sakupiti dovoljno nektara, neophodno je tokom aprila preduzeti odgovarajuće mere. Posebno je važno dodatno utopljavanje, jer se često javljaju prolećni mrazevi. Ako se ovaj posao ne uradi kako treba, doći će do zastoja u razvoju zajednica.
Za utopljavanje se koriste stiropor ili novinska hartija. Najbolje je da se postave u zbeg za mračnu ventilaciju. Ako je potrebno, pregradnom daskom plodište se suzi do zadnjih ulica na kojima su pčele. Vlažan i buđav materijal zamenjuju se suvim ili prosuši, provetri i tek onda vraća u košnicu. Dodatnim utopljavanjem ne prekida se kontinuitet razvoja legla, bez obzira na vremenske uslove.
Postiže se i zaštita od jutarnjih sunčevih zraka, jer su hlađenje i zagrevanje košnica usporeni, a temperatura ujednačena. Dok opasnost od kasnih prolećnih mrazeva ne prođe, utopljavajući materijal treba ostaviti, zbog toga što u planinskim predelima čak i početkom maja može pasti sneg, a tada u košnici ima najviše legla. Tek kad se temperatura ustali na 16 stepeni, do početka cvetanja bagrema, pažljivo se uklanja, čime se stvaraju uslovi za bolju ventilaciju i sazrevanje meda.
Neki pčelari postavljaju plastičnu foliju iznad plodišta prvog nastavka s leglom i ne skidaju dok se dnevni unosi bagremovog nektara ne povećaju. Potom veliki broj novoizleženih pčela preuzima ulogu regulisanja temperature u košnici.
R.D.J.
