Smrčci su izuzetne pečurke, poslastica za gljivare i sladokusce. Međutim, veoma teško se mogu uočiti, a za njihovo pronalaženje potrebno je ne samo dobro oko, već i strpljenje. U ovo vreme mogu se naći na proplancima i pored reka, a do sredine juna i na većim nadmorskim visinama. Gljivar koji jednom učestvuje u potrazi za ovim delikatesom među gljivama, oseća poseban nemir kad se približi poznatim, bogatim terenima. Obično rastu sami, ponekad dva ili tri nedaleko jedan od drugog.
Sada se sakupljaju obični, rotunda i kupasti. Međutim, prilikom branja potreban je poseban oprez jer se u blizini mogu naći izuzetno otrovne pečurke kao što su prolećni (rani) hrčak, velika i rogata moždanica.
Obični smrčak (Morhella vulgare) naraste do pet centimetara. Pojavljuje se na rastresitom zemljištu, u travi, ali i baštama. Ima nepravilnookruglast šeširić, sivosmeđ, svetao ili žutosmeđ. Drška je beličasta, šuplja, prema dnu nešto šira i izbrazdana. Meso je svetlo, ponekad oker, prijatnog mirisa i ukusa.
Rotunda (M. rotunda), loptastog šeširića, bojom i izgledom podseća na saće. Najčešće se sakuplja na proplancima vlažnih šuma kad počne topljenje snega i u blizini reka. Najviša je u grupi smrčaka, pošto drška sa šeširićem dostiže i dvadesetak centimetara. Meso tek posle sušenja dobija delikatesni miris i ukus. Veoma je cenjena gljiva, pre svega kao začin.
Kupasti (M. conica) uglavnom raste blizu topola. Šeširić visine četiri do osam centimetara jajast je ili kupast, srastao s drškom i nalik je na saće. Može biti siv ili tamnosmeđ, dok su vrhovi rebara tamniji.
Meso ovog smrčka je beličasto, tanko, hrskavo i ukusno. Šuplja valjkasta drška je nepravilno naborana. U početku je beličasta, a kasnije žućkastosmeđa.
Smrčke prate, odnosno u blizini rastu i otrovnice. Zato se preporučuje gljivarima, posebno početnicima, da pre nego što krenu u „lov“ na smrčke dobro prouče literaturu, a beru ih s prijateljima koji ih dobro poznaju.
Prolećni (rani) hrčak (Gyromirta eskulenta) raste u hladnijim delovima četinarskih šuma, obično uz puteve ili pored livada. Spada u gljive srednje veličine, a prepoznaje se po tamnosmeđem, crnosmeđem ili crvenosmeđem šeširiću. Nazivaju ga još i moždanica jer izgled šeširića podseća na mozak. Površina mu je nepravilno vijugava, dok je drška beličaste ili ružičaste boje. Meso šeširića je belkasto, a drške bledoružičasto, voštano, prijatnog mirisa, što može da zavara i najbolje poznavaoce gljiva. Ova gljiva je veoma otrovna. Otrov koji sadrži izaziva giromitrinski sindrom trovanja. Tegobe počinju do tri sata posle jela malaksalošću, grčevima u stomaku, povraćanjem i krvavim prolivom, jakom glavoboljom, zatim se pojavljuje žutica, teškoće u mokrenju i problemi u radu bubrega.,Obično se završava gastrointestinalnim tegobama, mada su zabeleženi i smrtni slučajevi.
Velika moždanica (Gyromitra gigas) i rogata moždanica (Gyromitra infula) izuzetno su otrovne pečurke. Sadrže giromitrin, kao i rani hrčak. Otrovanom se brzo mora ukazati pomoć, jer u protivnom može doći do trajnog oštećenja bubrega, pa čak i smrtnog ishoda.
Smrčci se mogu sušiti, a kasnije koristiti kao i sveži, s tim što se pre upotrebe potope dvadesetak minuta u toplu vodu. Sakupljene gljive ne treba prati, već samo dobro očistiti. Suše se cele, nanizane na konac kao venac paprike, ali i u tankom sloju na suncu.
Mogu se sušiti i u rerni koja se zagreje na 40 stepeni, a kad se stave gljive, vrata treba da ostanu otvorena. Dva sata kasnije gljive se iznose na vazduh dvadesetak minuta, a zatim vraćaju u toplu rernu. Ceo proces obično traje oko pet časova.
Ove gljive se mogu i zamrzavati i čuvati kao ostale pečurke, a kasnije koristiti kao sveže.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
