Ćudljivo leto – brza smena oluje, grada, pljuskovitih kiša i žege, ne prija povrću, bez obzira u kakvoj kondiciji je ono ušlo u ovo najtoplije godišnje doba. Na mnogim njivama listovi su iskidani, uništeni, plodovi oštećeni ili otkinuti, biljke su ostale sa mnogo ozleda i rana, koje su dodatna otvorena vrata mnogim parazitima, izazivačima bolesti.

Kako pomoći takvom povrću pitali smo doktora
– Sve oštećeno povrće prvo valja oprskati jednim od fungicida na bazi bakra, kojim će se „pokriti“ rane i sprečiti ulazak parazita u biljke – savetuje dr Žarko Ilin, profesor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. – Posle ovog tretmana sledi redovna, uobičajena zaštita od bolesti i štetočina, prihrana preko sistema za navodnjavanje ili folijarna, a obavezno je navodnjavanje na bazi potreba biljne vrste i poljskog vodnog kapaciteta. Važno je da se zemljište ne prevlaži, da se koren ne bi „gušio“.

Oštećenim biljkama treba pomoći da što pre obnove sve fiziološke procese. Valja ih prihraniti da ne bi gladovale, bez obzira da li u zemljištu ima hranljivih elemenata ali su blokirani, ili nedostaju. Hraniva se mogu dodati na dva načina – kroz sistem za navodnjavanje i Đubrivo pomaže biljkama da bolje usvoji pesticide. Značaj folijarne ishrane je, pre svega, u tome što hraniva, dodata na ovaj način, brzo deluju, lako dospavaju do hloroplasta u kojima se obavlja proces fotosinteze, a i stepen iskorišćenosti svih elemenata unetih na ovaj način je veoma visok. Pri ovakvoj ishrani izbegava se pojava antagonizma između pojedinih elemenata, vezivanje za zemljište ili međusobno povezivanje više elemenata u oblik koji je nedostupan biljkama, što se, inače, redovno javlja kod prihrane preko zemljišta.
Kako savetuje prof Ilin, od makroelemenata plodovitom povrću, koje je i najviše oštećeno, valja dodati prvenstveno kalijum (nije gradivni elemenat ali ima ulogu u metabolizmu i utiče na lepšu oboljenost plodova), zatim azot kao karbamid-ureu, ali samo kod povrća iz naknadne setve, i kalcijum, koji je važan u izgradnji ćelijskih membrana. Kada nedostaje – ćelije pucaju.

– U rastvor preparata i folijarnih đubriva mogu se dodati i aminokiseline, pod uslovom da su biljnog porekla, pojedinačni mikroelementi, sve ono što za kratko vreme povrće može da revitalizuje – ukazuje profesor.

R. D. J.