Nisu poželjni temperatura ispod 12 stepeni, česta kolebanja dnevnih i noćnih temperatura i kvašenje listova zalivanjem. Po završenoj sadnji biljke se odmah zalivaju vodom u kojoj je rastvoreno đubrivo sa najvećim udelom fosfora, kako bi se što bolje ukorenile.
Po selima u Jablaničkom okrugu polja čitave vegetacije prekrivene su belim čadorima u kojima se, u zavisnosti od doba godine, gaji razno povrće. Najviše ih je u okolini Leskovca, jer iz njega prvi „zeleni vitamini“ najlakše putuju do kupaca. Većina plastenika je bez dopunskog grejanja, ali ima i onih u kojima se prostor dogreva pa sadnja ranog povrća kreće već u februaru. Među prvima, tu je krastavac salatar, za čiju su proizvodnju leskovački baštovani pravi stručnjaci. A imaju i neka svoja pravila.
Za sadnju krastavca u „bašti pod krovom“ poželjno je da je dan vedar i da spoljna temperatura nije suviše niska. Po završenoj sadnji biljke se odmah zalivaju vodom u kojoj je rastvoreno đubrivo s najvećim udelom fosfora, kako bi se što bolje ukorenile. A da bi se odredila tačna doza hraniva, obavezno se radi analiza zemljišta, i ova đubriva se, u prvih 15 dana vegetacije mladog krastavca, dodaju u dva-tri navrata.
Duple folije i argil protiv temperaturnih kolebanja
Koje to uslove ovom povrću, koje je prilično „zakeralo“, valja obezbediti saznali smo od master inženjera poljoprivrede Jelene Stojiljković, savetodavca za ratarstvo i povrtarstvo PSS u Leskovcu. Prema rečima ovog stručnjaka, krasatavac ne bi trebalo gajiti u plasteniku u kojem nema dovoljno svetlosti i toplote.
– Pravilo i preporuka je da se plastenici moraju što više provetravati tokom čitave proizvodne sezone, ali u skladu sa spoljnom temperaturom i fazom porasta biljaka – ukazuje master Stojiljković. – Ako se to ne radi, a u plasteniku je visok procenat vlažnosti, mogu se pojaviti razne truleži na vitalnim delovima biljaka. Kapi koje kaplju s folije mogu stvoriti ožegotine na mladim vegetativnim delovima koji su nežni i osetljivi. Takođe, treba voditi računa o tome da se ne javljaju velike temperaturne oscilacije u plasteniku, jer one usporavaju rast i razviće biljaka.
Ako se to desi, odnosno ako su smene niskih noćnih i visokih dnevnih temperatura česte, a mlade biljke su jako osetljive, valja odmah postaviti duple folije ili navući agril. Agril se mora pažljivo navlačiti i oko redova s krastavcima treba obezbediti zaštitu, potporu, odnosno držače, kako agril ne bi došao u kontakt s mladim delovima biljaka i oštetio ih.
Na porast i plodonošenje krastavaca najveći, odnosno, presudan uticaj ima temperatura. Za pravilan rast i razvoj poželjno je da ona bude od 18 do 26 stepeni. Kada je ispod 12 stepeni, biljke u potpunosti prekidaju porast. Zbog toga se plastenici, u kojima se gaji krastavac za ranu proizvodnju, moraju dogrevati.
Mreže oslonac za biljke
U toku vegetacije krastavca, osim održavanja temperature i redovnog zalivanja i prihranjivanja, obavezne mere su i zaštita od bolesti i štetočina i, specifične mere za ovo povrće – vezivanje biljaka uz potporu, regulisanje rasta i orezivanje. Ono se kod ovog povrća svodi na to da se prva tri-četiri ženska cveta odstrane, obavezno pre nego što se otvore, a sve zbog bržeg rasta biljaka.
Onog trenutka kada se biljka krastavca dobro razvije, omogućuje joj se grananje uz ograničeno skraćivanje grana posle svaka dva do tri ploda. Do određene visine biljka raste uspravno, a zatim pod težinom počinje da se povija i poleže. Kako ne bi došlo do poleganja, vezuje se uz oslonac. Iznad redova krastavca, a skoro pod krov plastenika, rasteže se žica i za nju se ručno vezuje manila (kanap). Donji deo manile veže se za donji deo biljke, ne suviše čvrsto, kako bi se izbegle mehaničke povrede stabla. U poslednje vreme koriste se i mreže koje se postavljaju uz red i biljka se naslanja na njih. Kada se ovako radi, oprašivanje cvetova je bolje.
Zbog jačeg uticaja sunčeve energije pojačana je fotosinteza, biljke su robusnije, imaju tamnozelenu boju, vitalnije su i otpornije na bolesti. Ako je i neophodno, na mreži se krastavac lakše štiti, a zbog česte berbe plodova, prilikom tretiranja treba voditi računa o karenci preparata. Kod krastavca treba izbegavati kvašenje listova, a navodnavanje prilagoditi tipu zemljišta, razvojnom stadijumu biljke i temperaturnim uslovima.
Piše: Svetlana Mujanović
